Kada je civilizacija počela da obraća pažnju na žensku frizuru tada se i obratila pažnja na zanimanje frizera. Vreme i trendovi su uticali da se profesija frizerskog zanata menja uz konstantan napredak. O važnosti ovog zanata dosta govori činjenica da su kroz istoriju sticajem okolnosti frizeri postali popularniji i od svojih poznatih klijenata. Zoran Dimitrijevski je frizer i sa nama će podeliti tajne svog zanata:

Zdravo Zorane, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Posao frizera je iz domena uslužne delatnosti koja se odnosi na stilizovanje – šišanje kose, negu, farbanje, hemijski tretman, kod muške populacije stilizovanje brade, brkova i obrva.

Kako se stiče potrebno znanje za tvoj posao?

Znanje se može steći formalnim putem školovanjem u srednjoj školi za negu lepote ili u nekoj od frizerskih akademija koje izdaju sertifikat – diplomu. Drugi način je učenje zanata kod majstora svog zanata u nekom salonu koji želi da podučava nov kadar. Učenje može biti i samostalno kada je proisteklo iz znatiželje uz nesporan talenat i mnogo vežbanja. Ne može se postati frižer za veoma kratko vreme iz razloga što ovaj zanat kao i svaki drugi zahteva posvećenost i mnogo vežbanja, a za to je potrebno vreme i strpljenje.

Kako si odlučio da se baviš ovim poslom?

Sve je počelo od hobija, to je bio jedan od mojih mnogobrojih hobija koji je prerastao u profesiju. To je bilo devedesetih godina prošlog veka kada su inače frizure bile mnogo zanimljivije nego danas, težilo se individualnosti sa dobrom dozom pozitivnog bunta. Prvo sam ošišao dečaka iz komšiluka kojem je tata vrlo nespretno ošišao šiške pred polazak u novu školsku godinu. Bilo mi ga je žao jer sam znao da se dobro neće provesti među drugarima sa takvom frizurom, i nova frizura je ispala bolje nego što sam i sam očekivao. U tom periodu su mi bile zanimljive ženske frizure koje sam viđao po časopisima i devojke u mom okruženju su želele da imaju takve frizure, a nisu znale kome treba da se obrate. Sad već davne 1992. godine sam definitivno odlučio da svoj hobi usavršim i da kvalitetno ispunim svoje vreme, kad me već viša škola koju sam upisao nije dovoljno zainteresovala. Nekako mi je bilo logično da praksu započenem u muškom frizerskom salonu, da ispoštujem sled učenja i prakse. Počeo sam sa praksom kod čuvenog pančevačkog majstora Antona Barabaša u salonu, i posle par meseci sam se i zaposlio kod njega. U početku je majstor Anton i umeo da me ispravi kako bih negovao klasičan stil šišanja, iako je on vlasnik prvog modernog muškog frizerskog salona posle klasičnih berbernica, nije uvek mogao da shvati zašto negujem moderan pravac u stilizovanju frizura. Bila mu je čudna moja frizura, a još čudnije mu je bilo što u muški salon dolazi toliko žena da se šišaju tako. Kada je video da su mušterije zadovoljne onda mi je rekao da radim šta hoću. Šalu na stranu, ali u antonovom salonu sam naučio mnogo toga, počevši od osnovne veštine kako se pravilno drže makaze, kao i sve ostale tajne zanata.

Koje su još veštine potrebne da bi se neko bavio ovim poslom?

Kreativnost, izražen smisao za estetiku, dobar osećaj za boje, dobra fizička kondicija i spretnost.

Kako izgleda tvoj radni dan u salonu?

U salonu je važno da postoji plan, odnosno da su ternimi zakazani u napred i onda se samo radi bez problema. Dobra organizacija posla je od ključne važnosti.

Da li lokacija salona utiče na poslovanje?

S obzirom da je uslužna delatnost u pitanju lokacija jeste bitna, ali nije ključna. Mislim da frizer ne mora da bude tu svima ispred nosa. Kada su ljudi zadovoljni kvalitetom usluge onda su i spremni da idu čak i u drugo mesto kod frizera.

Da li vizuelni identitet salona ima uticaja na poslovanje?

Vizuelni identitet jeste važan kao i u svakom drugom poslu, mi ovde to možda i zanemarujemo. Mada dobro osmiđljen vizuelni identitet u kombinaciji sa dobrim marketingom ne mora nužno da znači i visok nivo kvaliteta usluga. Treba imati na umu da ima i jako dobrih frizera koji nemaju nikakav marketing,a odlični su u svom poslu. Frizerski rad je vidljiv i pokretan, tako da je najbolji marketing sama mušterija sa svojom frizurom.

Da li postoje nelagodne situacije u tvom poslu?

Kada radiš sa ljudima neminovno je da se desi po neka neprijatna situacija, samo je dobro da se to uopšte ne dešava često. Nikada ne forsiram svoje mišljenje mušterijama, ali se i trudim da suptilno odvratim mušteriju od neke zamisli ako unapred znam da joj to neće lepo stajati.

Da li je teško raditi sa ljudima?

Ja sam bio ubeđen da ja ne mogu da radim sa ljudima, ali eto i samog sebe sam iznenadio. Mada moram priznati da nije lako.

Da li je u Srbiji cenjeno zanimanje frizera?

Mislim da jeste. Ako su ljudi zadovoljni svojom uslugom onda te cene, a neretno mušterije postanu i prijatelji.

Koliko je važno praćenje trendova u tvom poslu?

To je izuzetno važno, a sada uz pomoć interneta možemo odmah da ispratimo novi svetski trend bilo da je u pitanju forma ili neki novi preparat.

Može li se u Srbiji živeti od tvog posla?

Može, ja živim od svog posla. Najveći je problem što se mi danas u Srbiji saplićemo ko će da ima manju cenu. Previše niska cena je mač sa dve oštrice za početnike, zato što ako počnu sa nerealno niskom cenom usluga nevezano za kvalitet, onog trenutka kada budu primorani da podignu cenu usled raznih ekonomskih faktora izgubiće dobar deo mušterija, a neretko se događa da izgube i sve.

Za kraj, šta bi poručio mladim ljudima koji žele da se bave tvojim poslom?

Da budu istrajni, to je najvažnije i po pitanju savladavanja veština i same zarade. Na žalost, ali ne mogu odmah da očekuju da će mnogo zaraditi odmah. Istrajnost im je potrebna i da nauče mnogo toga o ljudima. Jednostavno moraju da vole to što rade.

Hvala Zoranu što je sa nama podelio tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.