Kako izgleda profesija pevača ili pevačice? – Ovo pitanje smo svi koji smo se bar malo bavili muzikom postavili sebi bar jednom u životu. Tamara Jokić se muzikom bavi profesionalno, i osim studija u inostranstvu ima mnogo iskustva u javnim nastupima različitih karaktera. Pitali smo je kako izgleda biti Fado pevačica, i muzičar uopšte:

Ćao Tamara, hvala ti što si izdvojila vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogla da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Pevanje, a ujedno i muzika kao zanat ima za cilj individualni i/ili kolektivni izraz. Glas je posebna vrsta instrumenta, veoma delikatan, jer ipak je to deo našeg dela i sredstvo kojim se svakodnevno služimo da bismo komunicirali sa ostatkom sveta, a ponekad i sami sa sobom. Glas je nešto vrlo lično i individualno.

Kada si počela da se baviš muzikom i kako je to izgledalo?

Prvi javni nastup sam imala sa 6 godina. Izgledalo je malo smešno, ali slatko, pevala sam dečije pesmice i brojala u sebi svaki otkucaj ritma. Kasnije je to poprimilo ozbiljniji oblik, u smislu rada, treninga i nastupanja, ali taj žar za nastupom, za živim pevanjem je uvek ostao isti.

Odlično. Kad smo kod početaka, šta je najbitnije kod početka bavljenja muzikom, i koliku ulogu tu igra talenat a koliko rad?

Talenat je važan, ali vrlo često i ne presudan, kada je profesionalno bavljenje muzikom u pitanju. Mišljenja sam da talenat bez rada ne može da dovede do većih rezultata. Radom se svoj instrument upoznaje, upoznaje se publika, muzička industrija i sopstvena ličnost u datoj umetnosti. To je ono što omogućava napredak. Rad i vežba daju određenu vrstu slobode izvođaču, koju on kasnije koristi da bi se što adekvatnije izrazio.

Da li je bavljenje muzikom stresno, i ako da na koji način?

Bavljenje muzikom nije stresno, više bih rekla da je izazov nego stres upustiti se u muzičke vode. Stresno je samo kada pored bavljenja muzikom moramo i da mislimo na druge stvari bez kojih muzičari i umetnici ne bi mogli: marketing, menadžerisanje, stilizovanje, itd. Sama umetnost je oslobađajuća.

Da li misliš da je bolje da početnik krene sa pevanjem tako što će da ide na časove, ili da krene sam da uči?

Preporučila bih časove kao vodilju ili neku vrstu treninga. A što se tiče samoučenja, to je neophodno i potpuni imperativ za bavljenje pevanjem. Svako treba da upozna sebe kao pevača do najsitnijih detalja.

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna, i zašto?

Nisam sigurna kako da odgovorim na ovo pitanje. Skoro sam čula od jedne drage osobe da je bavljenje muzikom pre moranje nego puki izbor. Ne mogu da se ne složim sa tim donekle, mislim da tu ima istine, a kada je nešto unutrašnji zov koji ide iz individue ka spolja, nema tu previše razmišljanja o perspektivi.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla?

Imala sam nedavno koncert u Beogradu. Sutradan mi je na Fejsbuku pisala jedna gospođa, rekla mi je da je kroz moje glasovno izvođenje i izvođenje benda koji me je pratio došla bliže sebi i svojim osećanjima. To najviše volim kod svog posla.

Koliko trema ima uticaja na nastup jednog pevača?

Ima mnogo uticaja, na razne načine, može biti i pozitivnog i negativnog ishoda.

Kako izgleda tvoj radni dan?

Opis jednog dana na Berkliju: ustajanje oko pola 8, doručak i kafa. Raspevavanje, kratko i jednostavno. Časovi do 12, 1. Vežbanje daha, raspona, intonacije, uz klavir. Pisanje muzike ili tekstova. Oko 19č poneka proba za mjuzikl ili ansambl, u zavisnosti od dana, i tako do 11, pola 12.

Studirala si u inostranstvu. Kakva su tu iskustva, da li misliš da su studije u Americi nešto što ti je dalo znanja koja ne bi ovde mogla da stekneš?

Apsolutno. Berkli mi je doneo saznanja i poznanstva koja ne bih mogla da steknem u Srbiji. Veliki procenat ljudi iz najrazličitijih krajeva sveta koji dolaze sa jednim ciljem, a to je muzika. To je neprocenjivo za vrstu muzike kojom se ja bavim.

Šta je glavni cilj jednog pevača? Šta želiš da postigneš od pevanja?

Ne znam šta je glavni cilj pevača ili pevačice, kao što rekoh, to je veoma individualno. Ono što ja želim je da izrazim sebe i neki kolektivni duh kroz svoj glas, dah i emociju. Kažem kolektiv, jer najviše volim da se bavim etno muzikom različitih podneblja, a to podrazumeva mnogo generacija i dosta različitih kulturnih nasleđa. Zvukovi koje ovi žanrovi podrazumevaju nisu samo tonski zapisi, već mnogo ispričanih i neispričanih priča jedne kulture, koje mi veoma dobro možemo da osetimo. Sve ono što je prošlo kroz jedan geografski prostor i duh jednog naroda ne može biti verbalizovano u potpunosti, ali može biti odsvirano, ispevano, naslikano, izvajano. Zato je umetnost veoma važna, jer nas dovodi u kontakt sa sopstvenom srži i sa energijama drugih ljudi.

Da li je fado muzika u srbiji cenjena, i zašto?

Ja mislim da jeste cenjena, mislim da i oni koji je ne vole da je poštuju. U Srbiji takođe imamo bogatu folklornu tradiciju, a kako je fado neka vrsta tradicionalne muzike, bliska nam je.

A kako ti se svideo rad na mjuziklu, i šta misliš o mjuziklu uopšte? Da li je u prvom planu muzika ili gluma, i kakvi su ti utisci generalno?

Mjuzikl je fantastičan način oslobađanja na sceni. Od pevanja i glume, preko pokreta i plesa (svi su podjednako važni). Takođe, kao muzičko-scenski oblik može biti veoma dubok, često kontroverzan i zanimljiv. Mjuzikli često pomeraju granice u pozorištu i često govore neispričano, prkose socijalnim normama. Zato mi se veoma svideo rad na mjuziklima, kako u Srbiji, tako i u Americi.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja tvojom vrstom muzike?

Mislim da su granice Srbije, pa i svake druge zemlje, male za ovakvu vrstu muzike, jer ona podrazumeva putovanja, saznanja, različite jezike i kulture. Takođe, muzičko tržište u Srbiji nije veoma stabilno i često podrazumeva dosta kompromisa u muzičkom izrazu ili finansijskom ishodu. Srbija je dobra kao baza, gde se dosta može naučiti, odakle se može odlaziti na razne strane i uvek vraćati.

Da li imaš uzora u svom poslu, ko je to i zašto? Koliko je bitno da radiš po nečijem uzoru u svetu pevanja?

Umetnike koje volim da slušam i od kojih učim ne bih mogla da tačno nabrojim jer ih stvarno ima previše. Svako ima nešto svoje što mi pomaže i što me podučava.

Šta bi poručila mladima i starijima koji razmišljaju da postanu auditori životne sredine?

Radite ono u šta verujete, a pri tome verujte i u sebe same.

 

Hvala Tamari na divnom opisu svoje struke. Do sledećeg čitanja.