Posao fudbalskog sudije je specifičan jer je za bavljenje istim  potrebno imati čelične živce i dosta kondicije. Svi koji su se bavili aktivno fudbalom su bili u neposrednom dodiru sa fudbalskim sudijama, ali malo nas zna kako taj posao zaista izgleda. Koje su specifičnosti, prednosti i mane ovog posla otkriće nam Dejan Gligorević:

Zdravo Dejane, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Pozdrav, moje ime je Dejan Gligorević, i ja sam fudbalski sudija. Posao fudbalskog sudije je takav da za vreme utakmice ne dozvoli kršenje pravila fudbalske igre i u tome mu pomaže tim sudija – pomoćnika.

Kada si počeo da se baviš sportskim suđenjem i kako je to izgledalo?

Školu suđenja sam završio sa 14 godina.  Sam početak moje sudijske karijere je bio veoma zbunjujuć, jer sam tada još uvek bio i aktivan igrač. Kada sam postao fudbalski sudija, fudbal sam počeo da gledam “drugim“ očima.

Šta je najbitnije kod početka bavljenja tvojom profesijom?

Najbitnija stvar po mom mišljenju je ljubav prema tom sportu, u ovom slučaju prema fudbalu. Biti akter ove igre na neki drugi način može da bude zanimljiv izazov.  Biti igrač je uglavnom nešto što smo svi probali. Igrali smo svi fudbal u parku, na ulici, na terenu, profesionalno ili amaterski, čak i biti trener nije strano nama koji smo aktivnije igrali ovu igru. Svi mi koji smo igrali, smo se na neki način trudili i da dajemo  savete drugim akterima, pa tako i sami bili treneri. Ali biti sudija, to retko ko želi i retko ko može.

Zbog čega? Da li je bavljenje fudbalskim suđenjem stresno?

Svaki posao nosi neku vrstu stresa i odgovornosti, pa nema mnogo razlike ni u poslu kojim se ja bavim. Jako važno je proceniti situaciju ispravno u svakom trenutku i ne oštetiti aktere utakmice ni na koji način. Taj deo je jako stresan, jer je uvek jedna strana nezadovoljna.

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna?

Naravno da postoji perspektiva. Svaki sudija prolazi dugačak put od privremenog sudije(početnog ranga), do sudije internacionalca (najvišeg ranga). Svaki rang donosi nove izazove, nova iskustva, nova prilagođavanja na okolinu, veću odgovornost, veću zaradu od taksi. Svaki prelazak na viši rang tera i samog sudiju da više ulaže, uči, trenira da bi ispunio sve zahteve tog ranga na kom se nalazi. Za uzvrat, svaki viši rang donosi veću zaradu, sudi se boljim ekipama, na boljim terenima i stadionima.

Pomenuo si da si bio aktivan igrač pre početa sudijske karijere. Da li je obavezno da se baviš igranjem fudbala pre nego što kreneš putem sudije?

Da bi bio fudbalski sudija ne moraš da imas iskustva kao igrač, naravno da je bolje ako ga imaš, ali nije presudno da ćeš biti bolji sudija ako si pre toga igrao fudbal.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla?

Biti deo najpopularnije sporedne stvari  na svetu i njen aktivan član je sasvim dovoljno da me vezuje za ovaj posao. A pritom se upoznaju prijatelji za čitav život, što je takođe lepa stvar.

Kako izgleda tvoj radni dan? 

Kao što sam napisao, svaki rang donosi novu obavezu i odricanje. U mom slučaju na rangu na kome se ja nalazim, minimum je potrebno četiri treninga u nedelji, potrebna je posebna priprema za utakmicu koju sudim. Analiza ekipa kojima sudim, taktika suđenja, priprema taktike suđenja sa kolegama pomoćnicima… I tako svakog dana suđenja.

Šta je glavni cilj fudbalskog sudije?

Najbolji sudija je onaj koji deli pravdu, a pritom je neprimetan na terenu. To je najvažniji cilj svakog sudije na utakmici – biti neprimetan (ne uticati na igru pogrešnim procenama).

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja sportskim suđenjem?

Na žalost ne može sa sigurnošću, jer ti niko ne garantuje da se nećeš povrediti ili slično. To bi te sprečilo da možeš da sudiš. Posao fudbaskog sudije je maltene hobi koji je plaćen i bilo bi dobro da sudije imaju stalan posao pored suđenja.

Da li imaš uzora u svom poslu? Koliko je bitno da radiš po nečijem uzoru u svetu sportskog suđenja?

Lično nemam uzor od fudbalskih sudija, da kažem da bih „voleo da budem kao taj sudija“. Svi smo mi različiti, i kao ljudi i kao sudije. Ali se trudim da učim od svakog sudije sa kojim idem na utakmicu i onog kog gledam na TV-u. Od svakog može da se nauči kako nešto treba raditi, ali i kako ne treba.

Za kraj: Šta bi poručio mladima i starijima koji razmišljaju da postanu fudbalske sudije? 

Probajte da suđenje prihvatite kao veliki izazov, svaki put: izađite na teren i delite pravdu aktivnim učesnicima utakmice, a dok Vas posmatra publika od jednog čoveka – do 100.000 ljudi. Probajte da sudite, delite pravdu, budete autoritet, kažnjavate I da se na kraju svi rukuju sa vama i da vam se zahvale na suđenju. Mislim da je to pravi izazov.