Katarina Kostić - Farmaceut

Farmacija je od uvek bila cenjena zdravstvena struka. Njen razvoj kroz vekove je neverovatan, ali je cilj od uvek ostao human. Da bi neko bio farmaceut mora da poseduje niz veština i široko obrazovanje. Katarina Kostić je farmaceut sa višegodišnjim iskustvom i sa nama će podeliti tajne svoje profesije.

Zdravo Katarina, hvala ti što si izdvojila vreme za Tajne zanata. Da li bi mogla da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu? Šta je suština tvog zanata?

Biti farmaceut znači pre svega biti human. Pomažeš ljudima svojim stručnim savetima da pravilno koriste lekove i pomoćna sredstva. Posao je odgovoran, zahteva znanje kao i druge veštine, ali je ujedno čist, organizovan i veoma lep poziv za žene. Farmaceutska delatnost ima veliki opseg od najvidljivijeg koji podrazumeva izdavanje lekova na recept i prodaje do naučnoistraživačkog rada na unapređenju lekova.

Kako se stiče formalno znanje potrebno za profesiju farmaceuta?

Formalno obrazovanje se stiče na Farmaceutskom fakultetu, studije traju pet godina nakon završenih studija stiče se zvanje diplomiranog farmaceuta. Studije se mogu nastaviti na doktorskim studijama nakon kojih se stiče zvanje doktora farmacije. Poslednjih par decenija plan i program studija se menjao, jedno vreme se nakon završenih petogodišnjih studija dobijalo zvanje magistra farmacije, ali je to kasnije ukinuto, potom su postojale magistarske studije , koje su takođe kasnije ukinute. Promene u zvanju po završetku studija nisu uticale na kvalitet samih studija.

Formalno obrazovanje je neophodno, ali koliko je bitna praksa?

Praksa je izuzetno važna, i kroz praksu se toliko toga nauči i nadogradi na osnovu formalnog obrazovanja. Važna i pri zapošljavanju i gotovo je nemoguće zaposliti se bez prakse. Rad u humanoj apoteci donosi iskustva na dnevnoj bazi. Učenje je konstantno kroz rad, seminare i na osnovu iskustava pacijenata i kolega. Razmena mišljenja među kolegama je ključna u prikupljanju praktičnog znanja i u cilju unapređenja kvaliteta saveta pacijentima. Kada je zdravlje ljudi u pitanju treba isključiti sujetu i na primer pitati koleginicu farmaceutskog tehničara sa većim iskustvom za mišljenje. Sa svojom dragom koleginicom Nadom uvek volim da se konsultujem, jer izuzetno cenim njeno bogato radno iskustvo i znanje.

Koji sve tipovi farmceutske delatnosti postoje?

Najviše je vidljiva apotekarska farmacija koja je bazirana na izdavanju lekova na recept, prodaju lekova i suplemenata, savetovanje pacijenata. Farmaceut u apoteci ima ulogu zdravstvenog radnika, ali se često čini da je ta uloga pomalo zanemarena u korist prodaje lekova. Svaki savestan farmaceut će rado dati pravi savet pacijentu, čak iako to pacijent ne zahteva. Farmaceuti u bolničkim apotekama imaju složeniji način rada zbog lekova koji se odnose na bolničko lečenje. Bolnički lekovi su kompleksniji, pa stoga primena, indikacije i doziranje lekova zahteva širok spektar znanja farmaceuta. Bolnički farmaceut je deo tima vizite, učestvuje u konzilijarnom lečenju i preko je potreban saradnik lekarima pri prepisivanju terapije. Lekari bez obzira na visok nivo stručnosti ne znaju uvek da kombinuju terapiju na pravi način, pa nedovoljno poznavanje generike lekova i njihova interakcija kod pacijenata može izazvati ozbiljne kontraindikacije. Bolnički farmaceut mora sve aspekte da uzme u obzir i pomogne pacijentu na pravi način. U bolničkim apotekama prave se sterilni rastvori za intavensku primenu i drugi preparati ukoliko ima uslova za to. Takođe, postoje i veterinarske apoteke koje prodaju veterinske lekove i preparate namenjene lečenju životinja, one mogu biti u sklopu humanih ili poljoprivrednih apoteka. Farmaceutske kuće svuda u svetu bave se konsultantskom farmacijom koja podrazumeva promovisanje novih lekova na terenu u apotekama i bolnicama. Posebno je interesantna farmakoinformatika koja spaja farmaciju, informatiku, medicinu, menadžment i Data Science u jednu celinu sa ciljem da se unapredi farmacija i da se dosadašnji pristup prema pacijentima i poslovanju podigne na viši nivo. Farmakoinformatika analizira sve relevantne podatke iz više navedenih oblasti, utiče na unapređenje informacionog sistema koji koristimo, pravi testove za proveru i unapređenje znanja farmaceuta.

Da li se i danas u apotekama izrađuju magistralni preparati?

Danas se sve manje izrađuju magistralni ili galenski preparati u svakoj apoteci, kao što je to bio slučaj nekada. Izrada galenskih preparata vrši se u registrovanim laboratorijama nekih apoteka i obično se izrađuju kreme i tinkure koje može, a obično i izrađuje farmaceutski tehničar postujući pravila i proverene recepture. Laboratorije pri apotekama moraju da imaju zaposlenog tehnologa ako prave rastvore lekova za decu. Na našem tržištu ne postoje na primer kardiološki lekovi za decu, pa se recimo 1/18 tablete mora prilagoditi u tačnoj dozi detetu u vidu rastvora.

Koje su sve veštine potrebne za bavljenje ovim poslom, a nisu deo formalnog obrazovanja?

Svaki farmaceut pre svega mora da bude humana i lepo vaspitana osoba uvek spremna da pomogne pacijentima. Ovo je posao koji zahteva izraženu komunikativnost i dobro poznavanje psihologije, kao i visok stepen emocionalne inteligencije. Ne treba zanemariti kolegijalnost i izdržljivost.

Kako izgleda tvoj radni dan u apoteci?

Svaki dan u apoteci je dinamičan, pun izazova i novih iskustava. Veći deo radnog vremena posvećen je radu sa pacijentima, davanju saveta i izdavanju lekova. Pored toga treba organizovati posao, složiti lekove i obaviti sve administrativne obaveze koje su svakodnevne.

Koliko je tvoj posao odgovoran?

Posao je definitivno odgovoran, ali najviše u segmentu koji se odnosi na poštovanje propisa o izdavanju lekova na recept i pravilnom informisanju o uzimanju prepisane terapije. Farmaceut nije odgovoran za pacijenta koji se ne pridržava uputstvu i prepisanoj dozi. Zloupotreba leka od strane pacijenta ne stavlja se na teret farmaceutu.

Koliko je timski rad važan u tvom poslu?

Timski rad je izuzetno važan. Moje kolege i ja imamo odličnu komunikaciju i svakodnevno razmenjujemo iskustva, pravimo planove i realizujemo prethodno postavljene ciljeve. Kada negujemo timski duh i prijateljski odnos najbolje učimo i napredujemo u poslu.

Šta bi volela da se unapredi u tvom poslu?

Informacioni sistem bi trebao da bude mnogo bolji, tako da zadovolji sve realne potrebe i da bude jednako dobar lekarima u domovima zdravlja, farmaceutima i Fondu za zdravstveno osiguranje. Uvek je svako unapređenje sistema rada dobro došlo, ako doprinosti boljim rezultatima u celini. Takođe, bih volela da se uspostavi mnogo bolja saradnja između lekara i farmaceuta. U praksi često imamo priliku da osetimo određenu dozu antagonizma na profesionalnom nivou bez realne potrebe. Uspostavljanje kvalitetne saradnje odmah bi se pozitivno odrazilo na zravlje pacijenata i kvalitet usluge.

Da li je posao farmaceuta stresan?

Posao jeste stresan jer svakodnevno moraš da budeš spreman da odgovoriš na mnogo poslovnih zahteva. Rad sa ljudima nekada ume da bude iscprpljujuć, naročito ako se desi šum u komuniciji sa osobom narušenog mentalnog zdravlja.

Da li je posao farmaceuta cenjen u Srbiji?

Farmaceuti su oduvek bili cenjeni, a nadam se da će tako i ostati. Kada se dogodi deficit stručnog kadra na tržištu rada onda nam cena dodatno poraste.

Može li se od tvog posla pristojno živeti u Srbiji?

Iskreno mislim da može, ali uvek bi moglo bolje.

Za kraj, šta bi poručila svima onima koji bi želeli da se bave tvojim poslom?

Ovaj posao nije za svakoga, samo je za one koji to stvarno žele i koji su sposobni da budu kolegijalni, otvoreni i uvek spremni da uče. Sposobnost timskog rada jednako je važna kao i spobnost priznanja da nikada nećeš znati sve i da moraš pobediš sopstvenu sujetu. Raditi sa zdravim ljudima je prelepo, a raditi sa bolesnim je lepo samo ako možeš da im pomogneš. Na vama je da se odlučite.

Hvala Katarini što je sa nama podelila tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.

Branka Mitrović - Novinar

Posao novinara je nekada bila privilegija, a ozbiljan novinar mora da prođe detaljnu pripremu pre izlaska na teren, mora da bude upoznat sa svakom temom koju obrađuje i da bude spreman na prilagođavanje u trenutku. Šta još sa sobom nosi profesija novinara, otkriće nam Branka Mitrović:

Zdravo Branka, hvala Vam što ste izdvojili vreme za Tajne Zanata. Da li biste mogli da nam kažete nešto osnovno o svom poslu? Šta je suština Vašeg zanata?

Znati kako napisati vest, članak, kako tehnički odraditi deo procesa od prikupljanja informacija do plasiranja, kako se uklopiti u dinamičan život redakcije, biti komunikativan, radoznao, prodoran, osnova je novinarskog zanata. A suština novinarstva je vrlo jednostavna – govoriti narodu istinu. Razvojem discipline poverenja razvićete i lojalnost građana. Ako je novinar sve ovo uspeo da sprovede, on će obezbediti forum za javnu kritiku i kompromis, elemente neophodne za razvoj društva.

Kada ste počeli da se bavite novinarstvom, i kako je taj početak izgledao?

Pre tridesetak i više godina sam zvanično počela da se oglašavam. Školski list ne računam, mada su i tad neki nastavnici u meni otkrili novinarsku ”žicu”. Za divno čudo, prepreka nisam imala. Pišući čistom ćirilicom osvojila sam najviše poena na testu koji je za pripravnike/dopisnike organizovao zagrebački dnevni list ”Vjesnik”. Tad niko nije pitao odakle sam, već - šta znam. Bilo je to u ondašnjoj Jugoslaviji. Starije kolege su me rado upućivale u brojne novinarske cake, mnogo mi je značilo, a ja sam se, kasnije, trudila sve to da prenesem mladima u ”Borbi”, ”Blicu”... I sa svim tim kolegama danas imam srdačne odnose. Na žalost, podučavanje više nije u modi, a ni tako dobar filing među većinom kolega.

Šta je najbitnije kod početka bavljenja novinarstvom, i da li je potreban talenat?

Ko ne poseduje tzv. novinarski nerv ne bi trebalo da se bavi ovim poslom. Stalno traganje za informacijom jednostavno mora da bude način života. Istraživanje, opisivanje i vrednovanje neke pojave podrazumeva lingvističke, književne i, pre svega, etičke elemente. Ne zaboravite, stil je važan i kad se izveštava s pijace! Samo tako će se talenat razvijati i doći do punog izražaja.

Koja su predznanja ključna za uspešno bavljenje novinarstvom?

Formalno i neformalno obrazovanje je jako bitno. Zanatski deo posla može da se savlada, ali on pada u vodu bez adekvatnog obrazovanja, usavršavanja, znanja jezika, a posebno ako neko dopusti sebi da bude neobavešten.

Da li je bavljenje novinarstvom stresno?

Jeste, stalno trčiš trku s vremenom, ali ta trka meni pruža neophodnu energiju. Još sebe nisam uhvatila u nedostatku kondicije. S druge strane, postojanje sve više pravila ”da bi te udavila” (B.Đ.) svakako utiču na mentalni sklop. Ali, kad njihovo izbegavanje shvatiš kao sport, pri tom još pobediš, lično zadovoljstvo anulira stres.

Da li mislite da je Vaša profesija perspektivna?

Perspektiva je u onom što mladi ljudi sutra mogu da daju profesiji. Neka dobro prouče situaciju u medijima i ne ponavljaju greške današnjih poslanika javne reči. Samo tako će pravo novinarstvo preživeti i vratiti se tamo gde mu je mesto, koje je sve samo ne kolaboracija. Od novinara valja iznova stvoriti intelektualnu elitu.

Šta je ono što najviše volite kod svog posla?

Onima koji se bave novinarstvom mora se dozvoliti da rade prema sopstvenoj savesti. Meni to uspeva. Borac za pravdu sam bila od malih nogu, to je stvar karaktera. Potreba da budem i relevantna i zanimljiva i danas me gura napred. Kredibilitet novinara jeste urušen, ali ja se ne dam. Zato, uprkos preprekama, ovaj posao zaista volim. To sam ja!

Kako izgleda Vaš radni dan?

Ko želi da se bavi ovim poslom ne može da računa na radno vreme. Radimo kao dragstor! Čim progledam uključim internet. ”Slažem kockike” čitajući razne sajtove. Posle na red dolazi štampa. Pa tv... Sagovornike ne zivkam pre 10h, davno sam naučila da je to optimalno vreme. Tad zaista dođu sebi, iako mnogi od njih zvanično rade od ranog jutra. Sve ovo odradim nekoliko puta dnevno, otrčim gde treba, kod koga treba... Sa najnovijim vestima odlazim na počinak. Inače, ne volim da sedim u redakciji, smatram to gubljenjem vremena. Danas se, na žalost, neko dosetio da uvede kartice za novinare. Prilikom ulaska u redakcije moraš da se otkucaš kao u fabrici. Meri se i vreme povratka posle nekog događaja. Šta ako si se zadržao jer si imao nekog zanimljivog sagovornika!? Urednici to ne vole. Naređeno im je da sve drže pod kontrolom: novinari nisu tu da preterano misle i razgovaraju, već da, bez pogovora, izvršavaju zadatke. Ja, na sreću, za sada nemam tih problema. Moraju da ćute kad im doneseš ekskluzivu.

Šta je glavni cilj profesije novinara?

Cilj novinara mora da bude da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije. Novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, kao i svakom vidu cenzure. To nije uvek lako, nekad je i nemoguće. No, neka bude borba neprestana...

Da li mislite da u Srbiji postoji objektivno novinarstvo?

Na žalost, sve ga je manje, ne samo u Srbiji. Čak i cenjeni svetski mediji nam pokazuju da je to iluzija bez pokrića. Činjenice se selekcionišu i klasifikuju prema ličnom, grupnom, stranačkom, nacionalnom kriterijumu... Sve zavisi od toga kako neko želi da ih predstavi i ko šta hoće u tome da vidi. Dakle, novinske, radio i tv kuće, posebno one vodeće, kroz strogo kontrolisane informativne žanrove, pisma čitalaca i izrežirane kontakt programe sve više plasiraju samo odabrane i nepotpune vesti, poželjna mišljenja i dozirana konfliktna sučeljavanja istih, ali malo drugačijih stavova.

Da li u Srbiji može da se živi lagodno od bavljenja novinarstvom?

Starije kolege tvrde da je, bez obzira na ograničenja prethodnih sistema, bavljenje novinarstvom bila privilegija. O nekoj preteranoj lagodnosti ni tad ni sad ne bi moglo da se govori. Doduše, urednike danas često materijalno podržavaju centri političke moći. Za ispunjavanje političko – marketingških zadataka stiže im nagrada, dok vešto usmeravani novinari - trkači, uglavnom za to i ne znajući, moraju da se zadovolje pukim preživljavanjem.

Kako izgleda priprema za jedan intervju, koliko je bitno vladati materijom o kojoj se izveštava i da li je moguće improvizovati?

Ako ne znaš da improvizuješ – nisi pravi novinar. Za svaku situaciju moraš da budeš spreman. Ali, nisi novinar ni ako ne vladaš materijom. Za to su, često, potrebne višednevne pripreme. Do skora je bilo nezamislivo da razgovaraš, a da ne znaš gotovo sve o sagovorniku, društvenim i drugim okolnostima koje su ga iznedrile. I da ga ne bocneš tamo gde ga svrbi! Naravno, vešto, bez unižavanja. Onda čitalac, bez napora, prosto klizi kroz ono što mu predočavaš. Priznajem, volim što su brojni intervjui koje sam objavila ostali zapamćeni. I što su sami sagovornici bili zadovoljni, makar se, intimno, sa njima uopšte nisam slagala.

Da li je posao novinara opasan?

Sve zavisi od toga šta ti je sektor. Htela ne htela, morala sam da uplovim u političke vode. Kao i svi mi. Politika je postala naš život, to još nije gotovo i ne zna se kad će. Devedesetih nije bilo lako – pretnje su stizale i meni i porodici. Neke kolege su stradale u ratu, neke voljom političara. Ni danas nije bolje: opasno je zameriti se vlastima, ma ko na njoj bio. Svi su isti, verujte. A ti samo želiš da objaviš istinite, proverene informacije! Ako ti već ne otvore dosije, ako te ne prate, ako ti fizički ne naude, možeš da ostaneš bez posla za tren oka. Za mene kažu: ”Ma pusti je, vidiš da je luda, ta se ne plaši”! Smatraju da sam hrabra. Lepo je čuti, bezopasno svakako nije.

Za kraj, šta biste poručili mladima i starijima koji razmišljaju da postanu novinari?

Proveri uvek izvor, proveri motiv, proveri informaciju na više strana, budi oprezan. Nikada nemoj stati na pola puta! Uz to, sledi profesionalne i etičke principe i suprotstavi se pritiscima da te principe prekršiš. U hodu ćeš se već svemu drugom naučiti.

Hvala Branki što nam je otkrila tajne svoje profesije, sigurno će vas njeni odgovori inspirisati da se opredelite za novinarstvo. Do sledećeg čitanja.