Vojislav Dimitrijević - Tester mobilnih uređaja

Svaki mobilni uređaj koji se proizvede na svetu prolazi kroz više faza testiranja pre nego što dođe do krajnjih korisnika. Bez testiranja bismo imali uređaje koji polovično rade, imaju nestabilan softver ili ne komuniciraju sa mrežom. Vojislav Dimitrijević je tehnički ekspert i vođa tima za testiranje mobilnih uređaja, i otkriće nam kako izgleda profesija jednog testera:

 

Zdravo Vojislave, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Radim u firmi čija je jedna od mnogobrojnih delatnosti i testiranje softvera različith mobilnih uređaja (telefona, tableta, data modema, satova). Kao sertifikovana testna ustanova, pružamo usluge testiranja različitim proizvođacima, sa ciljem da se softver u njihovim uredjajima lepo „ispegla“ pre izbacivanja uređaja na tržiste, ali i operaterima. Ako neki uređaj koji je u prodaji ne radi, nije prošao kroz naše ruke.

Kada si počeo da se baviš testiranjem mobilnih uređaja i kako je taj početak izgledao?

U firmu sam došao pre nepunih 10 godina i to mi je bio prvi posao, kojim sam počeo da se bavim pred kraj fakulteta, i na kome sam i dalje. Došao sam u manje-više poznato okruženje i jednu prijatnu atmosferu firme od nekih 20-tak zaposlenih, od kojih sam većinu poznavao sa fakulteta. Dobio sam teorijsku i praktičnu obuku od nepune dve nedelje, što je bilo dovoljno da me i zvanično ubace „u vatru“, tj. pošalju na prvo putovanje. Onda je došao i prvi odlazak na teren, u Moskvu.

Šta je najbitnije kod početka bavljenja testiranjem, i koliku ulogu na početku karijere igra formalno obrazovanje?

Najbitnije je ne plašiti se letenja 🙂 Pošto je o slanju inženjera na teren odlučuje na osnovu različitih faktora, kao što su posedovanje određenih viza, pasoša određenih zemalja, povezanost avio-linijama sa lokacijama za testiranje, postoji grupa zemalja koje podržava srpska kancelarija i u koje se najčešće putuje avionom. Zbog toga je strah od letenja isključujući faktor. Formalno obrazovanje nije toliko bitno za samo testiranje, jer testovi najčešće pokrivaju uobičajene stvari, koje prosečan korisnik svakodnevno radi na telefonu

Zbog čega se toliko putuje u strane države?

Putuje se zato što se svim tim firmama za koje testiramo ne isplati da plaćaju svoje ljude u svakoj državi gde im treba testiranje. Tu nastupamo mi kao firma koja pruža usluge testiranja gde god zatreba (ta čuvena rec: outsourcing). E sad, članovi srpske kancelarije praktično sva testiranja rade napolju, jer Srbija kao mala zemlja nije toliko zanimljiva velikim proizvodjacima softvera. Otuda toliko putovanja.

Koliko je poznavanje elektronike ili fizike ili drugih nauka bitno za rad u polju testiranja, i na koji način? Koja su predznanja potrebna da bi neko mogao da se bavi poslom testera?

Elektronika, fizika i slične nauke nisu presudne za ovu vrstu posla, mada postoje odseci u firmi koji zahtevaju određen nivo poznavanja elektronike, procesa automatizacije i sl. Što se tehničkog znanja tiče, za početak je potrebno poznavati kako se rukuje telefonom, što danas i nije toliko teško. Bitno je da potrebna opcija, meni, na telefonu može brzo da se nađe i da se iskoristi onako kako test traži

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna, i zašto?

Mislim da je profesija perspektivna, jer smo svi svedoci da se sve više i više stvari prebacuje u digitalni domen, i da se pojavljuje sve vise „pametnih“ uređaja, koji u sebi imaju nekakav softver. A gde je softver, tu je i potreba za testiranjem istog. Samo testiranje se može do određene mere automatizovati, ali će uvek postojati potreba da se neke stvari ručno odrade, procene i sl.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?

Dve stvari: Putovanja na mesta koja ne bih obišao za tri normalna života i priliku da upoznam druge kulture, kao i mogućnost neprestanog učenja, jer se tehnologija razvija neverovatnom brzinom

Kako izgleda tvoj radni dan?

Možda bi bilo bolje pitati kako izgleda radna nedelja, pošto većina testiranja na kojima radimo, funkcioniše na principu testne nedelje. Ponedeljak rano ujutro je rezervisan za letenje na test lokaciju. Kad dodjemo, čitaju se pristigli mejlovi i to je neka rutina koja se posle prenosi na svako jutro, pošto se često dešava da kontakti iz firmi za koje testiramo rade u drugim vremenskim zonama, pa mejlovi stižu u toku noći. Kad se završi taj deo, i reši neki eventualni hitni zahtev, kreće se sa testiranjem. Za svaku nedelju testiranja imamo listu testova koji treba da se odrade. Napravimo približan plan i uglavnom ga se pridžavamo do kraja test nedelje. Preko dana radimo potrebne testove i to sa ciljem da pronađemo što više grešaka u softveru, jer je to suština našeg posla. Na kraju dana pošaljemo izveštaj o tome šta je rađeno i koje su greške otvorene, proverene itd. Petak popodne je rezervisan za povratak kući, mada to nekad može biti i subota, u zavisnosti od raspoloživosti i cena letova.

Da li je bavljenje tvojom profesijom stresno, i ako da na koji način?

Lagao bih kad bih rekao da nije, ali bitnije u toj priči je naučiti nositi se sa tim stresom. Glavni generator stresa mogu biti kratki rokovi za testiranje kad su neki nestandardni ili novi projekti u pitanju, pa se ispostavi da je za kvalitetno testiranje potrebno više vremena nego što je neko procenio. To onda vodi ka prekovremenim satima, što nekim ljudima može predstavljati problem. To kod nas svakako nije uobičajena pojava, već sporadična.

Sa kojim preprekama se najčešće susreće jedan tester?

Najčešće prepreke na terenu su vezane za samo (ne)funkcionisanje uređaja, ili SIM kartica potrebnih za testiranje. Posao takav kakav je, kao i gomila telefona, koja se u nekom trenutku može imati uz sebe, može biti sumnjiv policiji, tako da se dešava s vremena na vreme da moramo da policijama različitih država objašnjavamo da nismo šverceri, i da im pojasnimo šta u stvari radimo. Dobra stvar je što imamo propratne dokumente izdate od strane firme, kojima tako nešto i dokazujemo po potrebi.

Koliko je timski rad bitan u tvom poslu i na koji način? Sa kim najviše sarađuje jedan tester?

Najviše se sarađuje sa drugim kolegama testerima. Timovi sadrže od 1 do 3 čoveka, i ti ljudi praktično provedu 5 dana neprekidno zajedno, pa je bitno da međuljudski odnosi budu dobri. Ono što je dobro kod nas je što je tim kao jedna velika porodica, i gomila nas se intenzivno druži i van posla

Kako ukratko izgleda jedan proces testiranja mobilnog uređaja?

Poenta testiranja je da nađemo greške u softveru da bi ih proizvođači mogli otkloniti i tako prodati proizvod kojim će krajnji korisnici biti zadovoljni. Na početku nedelje ubacujemo na telefon verziju softvera koju treba testirati i krećemo da odrađujemo testove po test listi koju dobijemo od firme za koju testiramo. Testovi su grupisani u različite kategorije, radi testiranja različitih funkcionalnosti telefona: pozivi, poruke, prenos podataka i sl. Kad se nađe greška, reprodukuje se na telefonu uz snimanje tzv. logova – grupa poruka koje telefon generiše i razmenjuje sa mrežom, i ti logovi se zajedno sa preciznim opisom greške šalju firmi čiji proizvod testiramo. Onda programeri u toj firmi traže uzrok greške i otklanjaju ga u novoj verziji softvera, koja onda ponovo dolazi kod nas. To se odvija u nekoliko ciklusa, dok proizvođač ne bude zadovoljan stabilnošću i funkcionalnošću softvera.

Da li je tvoja profesija u srbiji cenjena, i zašto?

Zahvaljujući mojoj i nekolicini sličnih firmi, koje se takođe bave testiranjem sofvera, ali na nekom drugom nivou, sve više ljudi u Srbiji je svesno postojanja ovakvog nekog zanimanja. Mislim da je zbog toga rano pričati o cenjenosti same profesije, ali da je perspektivna - jeste.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja testiranjem?

Mislim da može, opet zbog toga što su u pitanju mahom strane firme, gde se može dobiti pristojna plata. Terenski rad, naravno, nije i ne može biti nešto što će se raditi dve ili tri decenije, ali sa porastom iskustva dolazite do toga da možete da pređete na malo „mirnije“ pozicije i da od jednog trenutka putujete isključivo kao turisti 🙂

Za kraj: šta bi poručio mladima i starijima koji razmišljaju da postanu testeri?

Ne znam koji je telefon najbolji! Šalu na stranu, svaki „pametni“ uređaj se uzima zdravo za gotovo, kao da je baš takav napravljen iz prve. To naravno nije tako. Iza svega se nalaze dani programiranja i dani testiranja. Ukoliko želite da zavirite iza zavese, da vidite šta sve treba da se uradi da biste poslali bliskim ljudima SMS kad stignete na letovanje, onda vam ovaj posao pruža baš tu mogućnost. I ostanite gladni znanja, u ovoj profesiji ga možete steći na pretek.

 

Hvala Vojislavu što nam je pružio uvid u tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.

Milica Damjanović - Prodavac turističkih aranžmana

Prodavac turističkih aranžmana nam kao profesija omogućava da se neprekidno usavršavamo, da obilazimo zanimljive destinacije, ali nosi sa sobom i određeni stres. Kako zaista izgleda ova profesija, približiće nam Milica Damjanović:

 

Zdravo Milice, hvala ti što si izdvojila vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogla da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata? 

Moj posao je da ljudima zainteresovanim za određenu vrstu putovanja pomognem u potrazi i realizaciji istog. Kada gosti dolaze u agenciju da se raspitaju o određenim aranžmanima, destinacijama, to je tek prvi korak u avanturi koja započinje - a najčešće je u pitanu godišnji odmor koji ljudi u Srbiji najradje provode na moru , planini, banji... Naravno, postoje i druge vrste putovanja, vezana za poslovne, medicinske i ostale potrebe ljudi, tako da sve češće dobijamo zahteve za putovanja na medeni mesec u neku egzotičnu zemlju, kao i da pokušamo da pronađemo najbolju rutu, smeštaj i transfer za recimo petodnevno poslovno putovanje u Afriku, Ameriku...

Kada si počela da se baviš prodajom turističkih aranžmana i kako je to izgledalo?

Pre nešto više od deset godina, kada je sve izgledalo drugačije - nije postojao toliki izbor destinacija pre svega. Našim turistima nisu bila dostupna mnogobrojna grčka ostrva, Španija i Italija su važila za gotovo nedostižne i veoma skupe destinacije, a Egipat, Tunis i Turska su tek postavljalji svoj ’suncobran’ za srpske turiste. Manje se razmišljalo o detaljima koji su danas gotovo neizostavni kada se neko interesuje za određeni aranžman ( wi fi, sef, usluge rent a cara, itd).  Takođe, postojao je i vizni režim koji je u mnogome sputavao naše turiste da se odluče za letovanje ili zimovanje izvan naših granica.

Zaista, sada je situacija dosta drugačija. Šta je najbitnije kod početka bavljenja tvojom profesijom, koja su predznanja potrebna?

Potrebno je mnogo toga, ovaj posao se ne zasniva samo na položenom ispitu za vodiča, završenoj srednjoj ili višoj školi strukovnih studija- reč je o veoma kompleksnom skupu veština kojim dobar prodavac turističkih aranžmana mora da barata besprekorno. Svaki pocetak iziskuje neke osnove, recimo da bi bilo poželjno poznavati geografiju, istoriju umetnosti , ali i psihologiju i sociologiju. Nije poenta nekome samo tehnički prodati aranžman, posebno kada je putnik već odlučio gde i kada želi da putuje. Treba biti spreman na razne želje i potrebe turista koje se trebaju spakovati u jedan kofer uz određen budžet.

Što je ponekad teško, predpostavljamo. Da li je bavljenje prodajom turističkih aranžmana stresno, i ako da na koji način?

Stresno je, da. Kako već napomenuh, mnogo je izbora pred nama, i ponekad je to zapravo i problem; "što više gledam - sve manje znam šta želim" - veoma je česta rečenica koju čujemo od naših stranaka. Onda tu nastupamo mi, trudimo se da dobro procenimo profil putnika, njihove želje, afinitite, i da sve to uklopimo u raspoloživost kapaciteta i finansijsku koncepciju. Takođe, svako ima svoj doživljaj određene destinacije, smeštaja, a mi kao prodavci i savetnici za putovanja moramo biti potpuno objektivni i iskreni, kako bismo što bolje pružili dojam željenog aranžmana.

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna?

Perspektiva postoji, ali samo ako nastavi da se neguje kultura i običaj odlaska u turustičku agenciju koja bi vam pomogla u pronalaženju pravog izbora za vaše putovanje. Današnji uticaj interneta koliko pomaže, toliko i odmaže ovoj profesiji, jer kako sam već navela; što više gledamo - to manje znamo .

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla?

Teško je opisati rečima jedan dan u ’’sezoni’’ u turističkoj agenciji, posebno u onoj kroz čija vrata prođe više hiljada turista. Možda jedna reč može da opiše - Adrenalin. Mešavina i smeha i suza, radosti i brige, prijatnih i manje prijatnih ljudi i situacija, kao i spremnost na razne izazove. Ko ispeče ovaj zanat, zasita bi mogao da se bavi i raznim drugim profesijama, jer se kroz ovaj posao nauči mnogo toga.

Pominješ druga znanja. Koliko je poznavanje jezika bitno za tvoju profesiju, i zašto?

Vazno je znati makar engleski jezik, a svaki drugi je samo još veća prednost. U komunikaciji sa ino partnerima neophodno je poznavanje engleskog jezika ukoliko ne govorite potreban strani jezik na kom oni komuniciraju (najčešće grčki, nemački, italijanski, španski )

Pričamo o sporazumevanju. A kako prodavac turističkih aranžmana zaista razume potrebe potencijalnog kupca?

To se uči. Vremenom. Što i jeste zapravo najveća, neopipljiva tajna ovog zanata.

Kako izgleda tvoj radni dan?

"Dobar dan, izvolite?" Tako počinje, a završava sa "Dobro veče, izvolite?". Sve između je pomenuti adrenalin, puno ljudi koji dolaze i odlaze iz agencije, puno telefonskih poziva, puno pitanja i još više odgovora. Zatim ima adminstracije i tehničkih propratnih poslova koji su neizostavni deo naše svakodnevnice, a koji omogućuju da sve teče bez greške, i da se svako putovanje isprati od početka do kraja.

Zaista kompleksan posao. Da li je tvoja struka u srbiji cenjena?

To je već retoričko pitanje... Smatram da je u ovom trenutku puno mladih ljudi koji su završili visoke škole ili fakultete, ali ne poseduju adekvatno radno iskustvo kako bi dobro odgovorili ovom pozivu, no ipak - od nečega se mora početi.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja prodajom turističkih aranžmana?

Zaista zavisi- od slučaja do slučaja. Može se preživeti, može se proputovati i videti malo više ’sveta’ nego što bi recimo bankarski službenik ili neko iz druge branše imao mogućnosti.

Za kraj: Šta bi poručila mladima i starijima koji razmišljaju da postanu prodavci turističkih aranžmana?

Ako želite profesiju koja obuhvata mnogo disciplina, gde ćete putovati i stalno komunicirati sa strancima i stalno imati dinamično radno vreme - onda je ovo profesija za vas.

 

Milica nam je divno objasnila kako izgleda biti prodavac turističkih aranžmana, i hvala joj na tome. Do sledećeg čitanja.

Top