Jovan Milićević - Product owner
Product owner, ili rukovodilac proizvoda je u Srbiji prilično mlada profesija, bar kada je Srbija u pitanju. Ova profesija obuhvata rad u timu, preuzimanje dobrog dela odgovornosti i razumevanje potreba klijenata. Kako ova profesija zaista izgleda približiće nam Jovan Milićević, kroz vrlo konkretne i korisne odgovore na pitanja:
Zdravo Jovane, hvala ti što si odvojio Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?
Najpre hvala na prilici da podelim par reči o mom poslu. Kao deo fintech startupa LeanPay, svako od nas nosi različite „šešire“ svakoga dana. Suština mog posla je da povežem potrebe biznisa sa razvojem. Moj glavni zadatak je da potrebe naših korisnika pretočim u korisničke priče na osnovu kojih developeri razvijaju proizvod.
Kada si počeo da se baviš svojim poslom i kako je to izgledalo?
Kako sam završio Menadžment, modul Marketing na FONu, moji počeci su bili u vodama marketinga. Kako sam menjao firme i sticao nova znanja, sve više sam bio uveren da je proizvod suština marketinga i da samo Coca Cola može da prodaje isti loš proizvod više puta (i sam je pijem iako znam da ne valja). Kada se ukazala prilika da napredujem na poziciju Product owner-a („Vlasnik proizvoda“) Web tima u MozzartBet-u odmah sam je prihvatio i zavoleo mogućnost direktnog uticaja na to šta će korisnik na kraju dobiti. Početak naravno da nije bio lak jer je trebalo malo vremena da se slože kockice i uloge u timu, ali je bio praktično početak jedne nove karijere.
Kad smo kod početka, šta je najbitnije kod početka bavljenja upravljanja proizvodom, i koliku ulogu tu igra formalno obrazovanje, a koliko praksa?
Formalno obrazovanje poput fakulteta, bar u mom slučaju nije imalo velikog uticaja da bih se bavio ovim poslom. Na predmetima koje sam ja slušao nisam bio u prilici da se sretnem sa Agilnim metodama razvoja, poput Scrum-a, a ona je esencijalna za posao kojim se bavim. Sa druge strane treninzi, meetupi, radionice i konferencije su odlično mesto za sticanje novih znanja.
Da li misliš da je profesija rukovodioca proizvodom perspektivna?
Svakako mislim da je perspektivna, jer svaka ozbiljnija firma koja se bavi razvojem IT rešenja treba da ima poziciju za osobu koja će se baviti identifikovanjem poslovnih zahteva i prevođenjem na tehnički jezik. Kako će ta funkcija glasiti manje je bitno: product owner, product lead, product manager, head of product...
Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?
Rad u sjajnom timu, na prozivodu u koji verujem da može da napravi veliki uticaj na tržištu finansijskih proizvoda i stalno učenje i izazovi čine da svako jutro rado idem na posao.
Divno. A da li je bavljenje tvojim poslom stresno, i ako da na koji način?
Kada radiš posao koji voliš, kao u mom slučaju, i situacije koje izazivaju stres u ostalim okolnostima pre vidiš kao izazov koji te dovodi korak bliže cilju. Odluke ljudi na pozcijama poput moje mogu dosta da utiču na krajnji proizvod, pa samim tim i na uspeh projekta. Postoji veliki broj izazova, ali u dobrom timu to se sve mnogo lakše prevazilazi. Kako radim u Fintech startupu, nemam ni mnogo vremena da razmišljam o stresu, jer je veliki posao pred nama.
Šta se dešava ako tim probije rok isporuke proizvoda, kako se nosiš sa takvim situacijama?
To se dešava i to je realnost. Sve zavisi od slova ugovora koliko je to veliki problem. Slično pitanje sam imao i na intervjuu za posao u prethodnoj firmi. Do nje sam mislio da je pomeranje roka nemoguća stvar, ali sam naučio da o svemu može da se pregovara. Kao što možete da pregovarate o promeni uslova za kredit za stan (teško je verujte mi), tako možete i o pomeranju roka ukoliko imae dobre argumente. Mi koristimo Agilne metodoligije za razvoj, trenutno pre svega Scrum. Ono što on nudi jeste transparentnost i agilnost, tj. prilagođavanja potrebama tržišta. To omogućava da izbegavate situaciju da na dan puštanja u produkciju tražite dodatno vreme, već čim primetite odstupanja od plana možete da ga korigujete. Princip kojim se ja vodim jeste da uvek prvo pregovaram o menanju obima posla, da bi proizvod izašao na tržište što pre kako bismo dobili komentare od pravih korisnika.
Kako se nosiš sa zahtevnim klijentima?
Postoje bar dve vrste klijenata koje bi mogle da se podvedu pod zahtevne: oni koji hoće sve i oni koji ne znaju šta žele. Sa prvima je manji problem. Kod njih je ključno da zajedno dođemo do prioriteta. U ITu sve može da se napravi, samo je pitanje vremena i para. Ukoliko se složimo oko prioriteta, koji mogu naravno da se menjaju vremenom, nemamo nikakav problem. Druga kategorija je teška za saradnju, jer ako neko ne zna tačno šta hoće, šta god da se napravi nije ono što je on želeo. Zbog toga ukoliko ne možemo zajedno da definišemo koji problem rešavamo i kakvo bi trebalo da bude korisničko iskustvo, najradije preskačem taj projekat.
Kako izgleda tvoj radni dan?
Dan započinjem sa proverom mejlova. Na sreću trenutno ih nema previše. Potom prelazim na Jiru, alat za vođenje projekta koji koristimo. Tu imam uvid u to šta smo uradili tokom prethodnog dana, ali ono što je mnogo važnije jeste šta tek treba da se uradi i na kojim zadacima su potrebna dodatna pojašnjenja, nacrti… Nakon toga krećem sa konkretnim zadacima poput definisanja specifikacije za novu funkcionalnost. Sama specifikacija sadrži korisničke priče, nacrte ekranai scenarije za funkcionalne testove. Kako sedimo svi zajedno u velikoj kancelariji, česte su kratke diskusije sa timom oko trenutnih izazova, što je nešto što značajno olakšava i ubrzava sam razvoj. Jer su svi ključni ljudi na jednom mestu, uvek dostupni.
Šta je glavni cilj upravljanja proizvodom?
Definisati prave probleme korisnika i napraviti kvalitetno rešenje koje će oni želeti da koriste.
Da li je tvoja profesija u srbiji cenjena?
Profesija je cenjena jer IT firme shvataju koliko im kvalitetan kadar na poziciji Product Ownera ili sličnoj može doneti koristi prilikom razvoja software-a.
Da li u Srbiji može da se lagodno živi od bavljenja tvojim poslom?
Lagodan život je subjektivna stvar, ali su primanja u IT industriji iznad proseka. Voleo bih da i ostale industrije stignu IT kolliko je moguće, pa da svi živimo lagodnije.
Da li u tvom poslu ulogu igra psihologija, i ako da na koji način?
Psihologija igra ulogu pre svega u radu sa timom i korisnicima. Verujem da u svakom poslu u kome niste usamljeni vuk, psihologija igra ulogu. Pre svega u boljem razumevanju pravih želja i problema sagovornika, ali isto tako i u prenošenju loših vesti. Kao što smo naveli par redova iznad, recimo kada postoji problem sa rokom.
Koliko ti, kao rukovodilac proizvoda moraš da poznaješ alate koje koriste članovi tvog tima, kako bi proizvod na kraju bio što uspešniji?
Alate koje zajedno koristimo moram dobro da poznajem. Same tehnologije koje razvojni tim koristi, ne moram. Tehnologije koje se koriste u delu koji korisnik vidi (front-end) poznajem dovoljno da znam šta je moguće napraviti, ali ne obavezno i kako.
Kako se rad u manjem timu razlikuje od rada u velikoj korporaciji, šta su po tebi prednosti a šta mane jednog i drugog sistema?
Kako sam radio u oba sistema, moj izbor je mali tim (10ak ljudi) izvrsnih profesionalaca. Mislim da je takav tim najproduktivniji. Mana je naravno mogućnost da neko od članova tima ode, gde se to mnogo više oseća nego u velikoj korporaciji. Ona često daje i neki dodatni osećaj sigurnosti, ali sa druge strane i brojne procese i procedure koje trebaju da budu ispoštovane zbog svih učesnika na projektu.
Za kraj: Šta bi poručio mladima i starijima koji razmišljaju da postanu product owner-i?
Kao i u bilo kom poslu, preporučio bih im da se stalno usavršavaju, imaju jasan fokus i prioritete. Ukoliko uvek znaju šta je zaista bitno da se uradi smanjiće bespotreban posao i povećati svoj doprions. Da izazivaju svoje ideje i zapažanja u diskusijama sa drugima. Da čitaju što više literature na temu koja ih zanima. Verujem da svako može još da napreduje i da je učenje trajan proces. IT industrija sada jeste nešto što je u velikom zamahu i ona će još godinama nuditi dobre uslove tako da jeste zanimljiva. Ali ako vas to ne zanima, nađite ono što volite i u tome budite najbolji mogući. Mislim da je to jedini ispravan put da biste se izdigli iznad proseka.
Hvala Jovanu što nam je predstavio svoju profesiju kroz jasne i kvaitetne odgovore. Do sledećeg čitanja.