Vojislav Vukadin - 3d Texture Artist

Razvoj kompjuterske grafike ne samo da je doprineo kvalitetnom interaktivnom stvaranju grafičkog sadržaja, već je stvorio čitav niz kreativnih zanimanja. Vojislav Vukadin je 3d umetnik za teksture i otkriće nam tajne svog zanata.

Zdravo Vojislave, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Znata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Posao Texture Artista je izrada tekstura koje se koriste u video igrama, filmu, komercijalnom program i sličnim sadržajima. Teksture se dodeljuju 3D modelu u cilju kreiranja vizuelnog utiska.

Da li je potrebno formalno obrazovanje da bi se neko bavio tvojim poslom, ako jeste i koje? Koje veštine su potrebne da bi neko bio Texture Artist?

Formalno obrazovanje nije neophodno, ali je poželjno, naročito iz oblasti koje se odnose na umetnost u širem smislu. Ono sto pomera jezičak na vagi je poznavanje i upotreba različitih softwera, kao i prezentacija radova/portfolio, koja se uz vežbu i talenat, vremenom može izgraditi.

Kako si se odlučio da se baviš ovim poslom, i kako je taj početak izgledao?

Iskreno, od malih nogu sam znao da će umetnost biti put koji ću graditi. U periodu sazrevanja zanimale su me razne kategorije: muzika, video, film… ali i video igre kao jedan lep i zabavan spoj različitih disciplina

Kako izgleda tvoj radni dan? - sa fokusom na posao, ukratko. Kako izgleda proces izrade 3d teksture za neki model?

Trenutno radim u jednom novosadskom studiju i moj osnovni zadatak je izrada tekstura za karaktere. U toku radnog dana se trudim da za zadato vreme pružim najbolji mogući rezultat. Vrlo često to uključuje i konsultacije sa Art direktorom i ostalim članovima tima. Razmena ideja je svakako poželjna, uvek želimo da podignemo nivo kvaliteta na svakom novom projektu.

Na kakvim projektima obično radiš?

Studio u kojem radim je učestvovovao u razvoju poznatih video igara na tržistu, poput: Grand Theft Auto V by Rockstar Games, Ryse: Son of Rome by Crytek, The Order: 1886 by Ready at Dawn, Until Dawn by Supermassive games, Star Citizen by Cloud Imperium Games, Horizon by Guerrilla games, Hellblade by Ninja Theory itd. Video igra koja je objavljena ove godine, i koju dodatno mogu da navedem, je Hidden Agenda by Supermassive Games.

Šta koristiš od opreme i koliko je ona važna za tvoj posao?

Stabilan i brz računar je bitna stavka koju je nemoguće zanemariti pogotovo ako se radi na projektima koji zahtevaju visoke rezolucije i odredjen nivo detalja. Vreme koje se odnosi na mašinsku obradu je u pojedinim situacijama krucijalno posebno ako se rade dodatne korekcije i izmene. Moguće je izgurati posao i na slabijim konfiguracijama, ako rokovi to dozvoljavaju.

Koje programe koristiš u procesu rada?

Široka je paleta programa koji se danas koriste u produkciji i u zavisnosti od potreba svako bira svoj alat.

U mojoj “kutiji” se najčešće nalaze Photoshop, Mari, Maya, ZBrush, Unreal Engine 4 itd. Poslovi na kojima trenutno radim se uglavnom vezuju za realtime grafiku pa se finalni proizvod prezentuje u UE4. Drugim rečima, sve što se radi u navedenim programima i aplikacijama u ovom slučaju završava u game engine-u.

Da li kao umetnik imaš izgrađen neki svoj stil ili se maksimalno trudiš da budeš komercijalan?

Vodim se referencama i trudim se da ono što radim bude što bliže fotorealizmu, koliko je to moguće. Svakako da postoji izvesna doza odstupanja, pa u zavisnosti od potreba mogu da prilagodim svoj stil. U principu, sve zavisi od zahteva klijenata.

Kako pronalaziš inspiraciju?

Danas je relativno lako pronaći inspiraciju uz upotrebu internet pretraživača. Povremeno mi više prija da posetim neku izložbu ili se inspirišem kroz potpuno drugačiji sadržaj u odnosu na posao kojim se bavim.

Da li postoji neko ko ti je uzor u Srbiji ili svetu?

Ne mogu reći da slepo pratim uticaje umetnika, kako kod nas tako i u svetu, ali bi definitivno morao da pomenem da sam jedno vreme intenzivno analizirao rad umetnika kao sto su HR Giger, Scott Spenser, Steve Wang, Tom Jr Woodrof, Ron Mueck… Takodje, uzori su mi kolege i saradnici koji me okružuju.

Kako pratiš trendove u svom poslu?

Trendove pratim koliko je moguće. Obzirom na obim sadržaja koji se nudi, uglavnom sam fokusiran na usko stručno i ono što me u tim okvirima interesuje.

Da li misliš da je Srbija u toku sa ostatkom sveta kada je tvoj posao u pitanju?

Srbija ima sasvim solidan broj studija od kojih su neki na svetskoj mapi CGI industrije i to je činjenica koja motiviše. Utisak se danas dosta popravio u odnosu na prethodne godine.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?

Uživam u radu sa bojama i slojevima. Sa druge strane, zaista volim da rešavam probleme koji se povremeno javljaju u toku rada. Sve ukupno jedan dinamičan, zabavan i ne baš jednostavan posao,

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna, i zašto?

Razvoj novih tehnologija donosi nove potrebe (i obrnuto) tako da verujem da jeste perspektivna, uz obavezno napredovanje i otkrivanje novih rešenja u struci.

Da li je tvoj posao stresan i kako se oslobađaš od sresa?

Trudim se da amortizujem stres koliko je to moguće, nadam se da uspevam. Dosta pratim novu muziku i povremeno ”prekopavam” staru. Muzika je moja prva ljubav i prati me praktično ceo život. Često odlazim na koncerte i dobro je da ih ima u Srbiji pa se uvek nadje nešto zanimljivo za nas koji “od izvora biramo drugi putić” . Takodje volim filmove Horror/SF žanra i rado ih gledam. Uz vreme provedeno sa porodicom I prijateljima, sasvim dovoljno da zaleči stres.

Da li je tvoje profesija u Srbiji cenjena, i zašto?

Možda cenjena nije prava reč, ali moze zvučati zanimljivo. Ponekad mi nije lako da objasnim čime se tačno bavim, jer može zvučati apstraktno i predstavljati nepoznanicu osobama koje su van branše. U svakom slučaju moja profesija je deo svakog studijskog pipeline-a koji akcenat stavlja na vizuelni momenat.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja tvojim poslom?

Iskreno mislim da ako si dobar u bilo kojem poslu, možeš da obezebediš zdrav život i neku vrstu stabilnosti. Posao kojim se bavim je pretežno okrenut ka globalnom tržistu i moguće je naći svoje mesto na toj listi.

Šta bi poručio svima onima koji razmišljaju da postanu 3d texture umetnici?

Istrajnost, upornost i strpljenje su verovatno najbitnije stavke na razvojnom putu, ali pre svega treba da postoji ljubav i interesovanje prema poslu. Proces koji vodi do željenog cilja ćesto može biti dugotrajan i naporan, pa nije zgoreg imati podršku ljudi koji te okružuju. Ako je novac jedini motiv, to dodatno može da pojača nesanicu.

Hvala Vojislavu što je sa nama podelio tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.

Dimitrije Vojnov - Filmski kritičar

Filmska kritika i popularizacija filma je posao koji zahteva mnogo sati provedenih gledajući filmove, ali i dosta čitanja i učenja kako da artikulišemo utiske o samom filmu. Šta je pored toga potrebno da bi se bavili filmskom kritikom i kako izgleda posao jednog kritičara, približiće nam dramaturg, scenarista i filmski kritičar - Dimitrije Vojnov:

Zdravo Dimitrije, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Ja sam diplomirani dramaturg i to je posao kojim se bavim. Prevashodno se bavim pisanjem scenarija za film i televiziju. Do 2006. godine sam se bavio i filmskom kritikom nekih osam godina, a danas od tog posla zadržavam ulogu popularizatora filma. Iz filmske kritike u klasičnom smislu praćenja repertoara sam se povukao pre jedanaest godina ali tada mi je cilj bio da popularizujem film i kroz jasno uspostavljen estetski kriterijum afirmišem ono što je vredno i pomognem da se zapaze problemi kako se ne bi ponavljali u sledećim filmovima. Filmska kritika ima vrlo značajnu ulogu u jednoj kinematografiji i predstavlja njen integralni deo, kao uostalom i produkcija i distribucija i prikazivanje i služi da se opiše filmsko ostvarenje i vrednuju njegovi dometi, naravno u skladu sa kriterijumima kritičara i njegovim interesovanjima. Za scenu je bitno da ima više kritičara jer su vrlo retki oni koji mogu svojim interesovanjem da obuhvate sve vrste filmova i budu podjednako zainteresovani za sve forme.

Kada si počeo da se baviš filmskom kritikom i kako je to izgledalo?

Počeo sam da pišem filmsku kritiku kada sam imao šesnaest godina tako što sam se prijavio na konkurs tada vrlo prestižnog magazina XZ koji sam čitao zaista u velikom zanosu. Bila mi je velika čast što sam uspeo da izborim priliku da pišem u tom magazinu. Imao sam sreće da sam ubrzo dobio neke jako zanimljive filmove kao početnik i dobio priliku da se dokažem. To je bio period kada još uvek nisam imao internet i morao sam na drugi način da sakupljam informacije. Bilo je sve to jedan vrlo lep izazov i zahvalan sam na prilici koja mi je pružena na tom konkursu.

Koje bi formalno obrazovanje bilo potrebno da bi se stekle sve veštine potrebne za filmsku kritiku?

Ne postoji neko formalno obrazovanje koje je neophodno za filmski kritiku. Naš verovatno najveći kritičar Bogdan Tirnanić nije imao nikakvo akademsko zvanje a bio je izvanedan kritičar koji je jako dobro razumeo film, i na kraju je njegovo delo zaista zadužilo ne samo nas kao kritičare već je ostavio i bitan autorski doprinos u našem filmu. Dakle, formalno obrazovanje nije presudno, ali svakako mislim da bi ljudi koji studiraju film ili književnost pa i filozofiju, mogli biti predisponirani za ovu profesiju. Ključna stvar je da neko ko se bavi filmskom kritikom pre svega voli film, da ima radoznalost, da prati dešavanja u svetu filma ali i rad svojih kolega kritičara i da usput stiče znanja koja su vezana za samu realizaciju filma radi boljeg razumevanja okolnosti nastanka filma. Vremenom se naravno kritičari profilišu jer uspostavljaju svoj kriterijum, grade stil itd.

Šta je najbitnije kod početka bavljenja filmskom kritikom?

Najbitnije je naučiti kako da artikulišete svoj utisak o filmu a to se najbolje radi tako što se čitaju kritike iskusnijih kolega i naravno tako što se vežba kroz pisanje. Danas barem nije teško izbaciti filmske kritike u javnost putem blogova, i u principu ja sam učio da pišem o filmu tako što sam od svoje dvanaeste godine vodio dnevnik pogledanih filmova u kome sam ih opisivao i ocenjivao. To radim i dan-danas. Dakle, ja bih danas u 21. veku kao prvi savet mladom kritičaru dao da započne sa vođenjem dnevnika pogledanih filmova u formi bloga i da na njemu onda polako oblikuje svoj rukopis.

Koliko je bitno da poznaješ teoriju glume ili režije da bi se bavio filmskom kritikom?

Svakako je zgodno ukoliko je kritičar elementarno upoznat sa načinom kako se snima film. Naravno, ponekad ljudi koji su studenti filma umeju da budu opterećeni vlastitim umetničkim vizijama i da zameraju tuđem filmu što nije onakav kako bi ga oni snimili, ali opet, to je sve potpuno normalna “dečja bolest” kod kritičara tog profila. U današnje vreme teško mi je da zamislim da postoje ljudi koji misle da “mali ljudi žive u televizoru” pa mi je isto tako teško da zamislim ljude koji ne znaju barem na elementarnom nivou kako nastaje film. Naravno, ima i onih koji precenjuju svoje poznavanje načina kako se pravi film ali to je već druga priča. Uostalom, filmska kritika pre svega treba da se bavim onim što je prikazano, i najvažnije je da kritičar prepozna najbolji način kako da priđe onome što je viđeno.

Da li je bavljenje filmskom kritikom stresno, i ako da na koji način?

Svaki posao nosi svoje stresove. Najveži stres vezan za filmsku kritiku proističe iz susreta sa onima koji su direktno zainteresovani za to šta ste napisali o njihovom filmu, bilo da su autori ili distributeri. Drugih stresova nema, odnosno vezani su za neke tipične profesionalne okolnosti rada u medijima.

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna?

Smatram da moja bivša profesija kod nas trenutno nema baš najpovoljniji status jer velike medijske kuće izuzev RTSa i Politike zapravo nemaju filmske kritičare i samim tim se kritika pretvorila u posao koji se radi usput i za mali novac od kog je nemoguće živeti. Internet nudi dosta prostora da se ljudi iskažu kao kritičari, ne samo kroz pisanu reč već i na YouTubeu, ali mislim da mora da se radi na više mesta kako bi to danas nekome u Srbiji bila jedina profesija. Mislim da danas samo kritičari Politike i RTSa zapravo mogu da žive od tog posla…

Da li je potrebno da jedan film pogledaš nekoliko puta pre nego što napišeš kritiku, ili je jedanput dovoljno?

Sve zavisi od filma.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla?

Meni je gledanje filmova najomiljenija aktivnost tako da je to i osnovni razlog zašto se bavim filmom u bilo kom svojstvu. Danas kad sam autor najviše volim što mi je deo posla da gledam filmove a kad sam bio kritičar, isti je bio motiv.

Kakva je po tvom mišljenju filmska scena u srbiji?

Ovo je dosta složeno i višeslojno pitanje ali optimista sam.

Koji je najbolji način za analiziranje jednog filma?

Najvažnije je utvrditi šta su bile ambicije autora i proceniti u kojoj meri je film uspeo da ih ispuni. Ukoliko kritičar ne shvata koji su kapaciteti filma koji gleda i ne uspe da prepozna šta su bile mogućnosti tog projekta, onda kritika neće biti dobra.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja filmskom kritikom?

Jedino ako si zaposlen u državnom mediju koji nije izbacio iz svoje sistematizacije radno mesto filmskog kritičara ili ako radiš za nekoliko privatnih medija. Vrlo teško.

Šta bi poručio mladima i starijima koji razmišljaju da postanu filmski kritičari?

Poručio bih da je to najbolji posao za one koji toliko vole da gledaju filmove da su spremni da svoj život posvete tome.

Hvala Dimitriju na korisnim odgovorima o tajnama svog zanata. Do sledećeg čitanja.