Danila Vojnović - Tehnolog za zaštitu životne sredine
Zaštita životne sredine je kao delatnost sve popularnija, iako je sa malim zakašnjenjem u odnosu na Evropu došla na naše prostore. Danas svaka grana industrije mora da brine o uticaju na životnu sredinu, pa je posao Tehnologa za zaštitu životne sredine sve perspektivniji. Danila Vojnović se bavi zaštitom životne sredine i iz svog iskustva će nam preneti kako izgleda njena profesija:
Zdravo Danila, hvala ti što si izdvojila vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogla da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?
Zaštita životne sredine je nešto čemu svi težimo i kao „zanat“ se nametnula sama, kao posledica dugogodišnjeg ljudskog uticaja tokom razvića industrije. Moja profesija, u ovom trenutku, podrazumeva sagledavanje potencijalnih uticaja na životnu sredinu (u formi Studije – pisanog dokumenta definisanog zakonom) koji mogu da se jave tokom izgradnje ili rekonstrukcije određenog objekta u industriji. Ovo je aktivnost koja prethodi samom odobrenju da se nešto izgradi ili rekonstruiše. Može se reći da je sama Studija vrlo bitna kada je u pitanju izgradnja, jer pored toga što od nje zavisi da li će objekat biti sagrađen, zavisi i dalji razvoj naše industrije.
Kada si počela da se baviš zaštitom životne sredine i kako je taj početak izgledao?
Početak je usledio kada sam završila studije, u jednoj manjoj firmi, u kojoj sam stekla različita iskustva i to uz pomoć kolega koji su vrsni stručnjaci, koji su mi uvek bili na raspolaganju. U startu nisam imala mnogo odgovornosti, što se i podrazumevalo s obzirom na nedostatak iskustva. Vrlo brzo su se stvari promenile, što i smatram prednošću manjih firmi, jer zbog manjka ljudi, dolazite u situaciju da morate da preuzmete deo obaveza kolega i time stičete i preko potrebno samopouzdanje u poslu.
Pominješ iskustvo kao bitan faktor. Šta je najbitnije kod početka bavljenja zaštitom životne sredine, i koliku ulogu na početku karijere igra formalno obrazovanje ako nema iskustva?
Smatram da je obrazovanje, bar u ovom poslu, veoma značajno. Mogu da kažem da sam bila zahvalna mojim profesorima kad sam počela da radim, jer sam shvatila koliko znanja nosim sa fakulteta, pa bar za početak sam mogla da se prilagodim različitim zadacima koje sam dobijala. Nakon toga, znanje se samo nadograđivalo. Zaista ne mogu da kažem ni za šta, što sam do sada naučila na fakultetu, da je bilo traćenje vremena. Pre ili kasnije, sve može da se primeni. Kao što je, pretpostavljam, i u mnogim drugim profesijama najbitnija spremnost da se uči i istražuje, tako je i ovde. Takođe i dobro poznavanje zakona je jako bitno, jer je to osnova ovog posla.
Kad smo kod obrazovanja, koliko je poznavanje prirodnih nauka bitno za rad u sektoru životne sredine, i na koji način?
Konkretno u poslu kojim se trenutno bavim (koji je usko stručan) nije presudno, ali podrazumeva prethodno obrazovanje na prirodnim fakultetima. Sam rad u sektoru zasniva se na prirodnim naukama.
Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna, i zašto?
Profesija je izuzetno perspektivna, posebno zbog predstojećeg potencijalnog ulaska u Evropsku Uniju (trenutno se njihovi zahtevi najviše odnose baš na deo Zaštite životne sredine). Naša država je tek na početku usaglašavanja sa Evropskom zakonskom regulativom, iako se ne čini da je tako. Mnoge naše fabrike i postrojenja još uvek nemaju ni građevinske ili upotrebne dozvole, a kamoli ekološke. Takođe, problem sa otpadom je uvek aktuelna tema. Mislim da tu ima prostora za otvaranje različitih postrojenja za tretiranje opasnog otpada. Pored toga, na pomolu je izgradnja jedne spalionice otpada.
Da li misliš da je Srbija u toku sa ostatkom sveta što se tiče zaštite životne sredine?
Kao što već rekoh, daleko smo mi od same Evrope, a što se ostatka sveta tiče, to je već diskutabilno. Postoje mnoge zemlje kod kojih još uvek nije probuđena svest da održavamo zdravu sredinu u kojoj živimo. Međutim, postoje i zemlje u kojima je svest na vrlo visokom nivou, ali prosto zbog postojanja takozvane „prljave“ industrije, takve zemlje ostaju prve na listi najvećih zagađivača.
Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?
Volim osećaj da činim bitnu stvar, da doprinosim nekom višem cilju. Kada posmatramo širu sliku, moj posao i te kako utiče na očuvanje i poboljšanje životne sredine. Drago mi je da sam deo tog sistema, što je sve što radim konstruktivno i pozitivno.
Kako izgleda tvoj radni dan?
Kad dođem na posao, proverim mailove, nakon toga sledi radni sastanak na kom se ukratko dogovaramo ko na čemu radi, zatim se upuštam u pisanje Studije/Elaborata – šta god da je trenutno aktuelno ili radim u softveru za proračun aerozagađenja iz velikih postrojenja za sagorevanje. Povremeno odlazim i na sastanke kod Investitora. Za izradu jedne Studije potrebne su dobre podloge od Investitora sa kojih se preuzimaju tehničke stvari (opis lokacije, tehnički opis, situacioni plan postrojenja, različita mišljenja nadležnih insititucija, itd.), a za ostatak potrebno je dosta istraživanja, kao i dobra procena situacije i potencijalnog uticaja.
Da li je bavljenje tehnologijom zaštite životne sredine stresno?
U principu sve zavisi od radne sredine koja vas okružuje. Sama izrada Studija i sličnih dokumenata može biti frustrirajuća ili rokovi mogu biti prekratki, ali nije nužno stresna, međutim kada dođe do odbrane Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, to je izuzetno stresno jer sve to što ste pisali morate da prezentujete pred Ministarstvom i zainteresovanom javnošću, koja se tu i pojavila samo sa ciljem da vas kompromituje i da pokuša svojim žalbama da spreči da se Studija usvoji. Bilo je slučaja kad su ljudi čak bežali kroz prozor da spasu živu glavu.
Koliko je timski rad bitan u tvom poslu i na koji način? Sa kim najviše sarađuje jedan tehnolog?
Timski rad je vrlo bitan, posebno što se u skoro svakom novom poslu susrećemo sa drugačijom tehnologijom, pa je vrlo bitna razmena mišljenja i znanja. Uspeh je nešto što zavisi i od timskog rada i od mene same, jer ipak sam ja ta koja na kraju izrađuje pisani dokument. Tehnolog na mojoj poziciji, sarađuje sa mnogim ljudima, ali kažem, to najviše zavisi od prirode posla. Npr. trenutno radim Studiju vezanu za dalekovode, pa je moj fokus na elektrotehničkoj struci.
Šta je glavni cilj tehnologa za zaštitu životne sredine?
Glavni cilj tehnologa (u okviru nekog postrojenja) bi trebalo da bude da svoj posao radi najbolje što ume, a da samim tim podigne upravljanje zaštitom životne sredine na najviši mogući nivo, da se zagađenja svedu na minimum, da su svi procesi naštelovani i dobro poznati, da nema prostora za akcidente, havarije i slično, da redovno izveštava nadležne institucije o otpadnim tokovima i emisijama, da su sve dozvole ishodovane i da se uvek radi na poboljšanju. Moj glavni cilj je da pomognem svakome ko želi da postigne neko poboljšanje ili pribavi neke dozvole kako bi mogao da nastavi sa radom ili taj rad unapredi.
Da li je tvoja profesija u Srbiji cenjena?
Smatram da je prilično cenjena od strane ljudi koji su se okrenuli zaštiti i shvatili koliko je bitno da prestanemo da zagađujemo i da konačno uradimo nešto po pitanju toga. Nažalost, još uvek postoje oni koji to ne žele da vide i koji na neki način uspevaju da izbegnu zakon.
Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja zaštitom životne sredine?
Apsolutno. Postoji toliko različitih poslova koje jedan tehnolog za zaštitu životne sredine može da radi – od poslova u postrojenju, projektovanja, preko laboratorije, do poslova u Ministarstvu. Samo jedna stvar je jako bitna – ne očekujte veliku platu na prvom zaposlenju. Kako stičete iskustvo tako raste i spremnost poslodavca da vam povećava platu.
Za kraj: šta bi poručila mladima i starijima koji razmišljaju da postanu tehnolozi za zaštitu životne sredine?
Prvo bih poručila da u ovom poslu nema kreativnosti. Posao se bazira na zakonskoj regulativi i nema prostora za odstupanja. To ne znači da je dosadan, naprotiv. U dosadašnjem radu, susrela sam se sa toliko različitih stvari i zahteva i mogu reći da ukoliko ste znatiželjne prirode, svašta možete naučiti i uraditi. Ono što je zaista srž svega je dobra osnova o zaštiti i stalno istraživanje i rad na sebi. Prosto morate biti u toku sa svim aktuelnim, a svakim danom izlaze novi pravilnici, razvijaju se nove tehnologije i otvaraju se nove mogućnosti.
Danila nam je dala konkretne odgovore na pitanja o profesiji Tehnologa za zaštitu životne sredine koji će sigurno koristiti čitaocima, i hvala joj na tome. Do sledećeg čitanja.