Vojislav Dimitrijević - Tester mobilnih uređaja

Svaki mobilni uređaj koji se proizvede na svetu prolazi kroz više faza testiranja pre nego što dođe do krajnjih korisnika. Bez testiranja bismo imali uređaje koji polovično rade, imaju nestabilan softver ili ne komuniciraju sa mrežom. Vojislav Dimitrijević je tehnički ekspert i vođa tima za testiranje mobilnih uređaja, i otkriće nam kako izgleda profesija jednog testera:

Zdravo Vojislave, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Radim u firmi čija je jedna od mnogobrojnih delatnosti i testiranje softvera različith mobilnih uređaja (telefona, tableta, data modema, satova). Kao sertifikovana testna ustanova, pružamo usluge testiranja različitim proizvođacima, sa ciljem da se softver u njihovim uredjajima lepo „ispegla“ pre izbacivanja uređaja na tržiste, ali i operaterima. Ako neki uređaj koji je u prodaji ne radi, nije prošao kroz naše ruke.

Kada si počeo da se baviš testiranjem mobilnih uređaja i kako je taj početak izgledao?

U firmu sam došao pre nepunih 10 godina i to mi je bio prvi posao, kojim sam počeo da se bavim pred kraj fakulteta, i na kome sam i dalje. Došao sam u manje-više poznato okruženje i jednu prijatnu atmosferu firme od nekih 20-tak zaposlenih, od kojih sam većinu poznavao sa fakulteta. Dobio sam teorijsku i praktičnu obuku od nepune dve nedelje, što je bilo dovoljno da me i zvanično ubace „u vatru“, tj. pošalju na prvo putovanje. Onda je došao i prvi odlazak na teren, u Moskvu.

Šta je najbitnije kod početka bavljenja testiranjem, i koliku ulogu na početku karijere igra formalno obrazovanje?

Najbitnije je ne plašiti se letenja 🙂 Pošto je o slanju inženjera na teren odlučuje na osnovu različitih faktora, kao što su posedovanje određenih viza, pasoša određenih zemalja, povezanost avio-linijama sa lokacijama za testiranje, postoji grupa zemalja koje podržava srpska kancelarija i u koje se najčešće putuje avionom. Zbog toga je strah od letenja isključujući faktor. Formalno obrazovanje nije toliko bitno za samo testiranje, jer testovi najčešće pokrivaju uobičajene stvari, koje prosečan korisnik svakodnevno radi na telefonu

Zbog čega se toliko putuje u strane države?

Putuje se zato što se svim tim firmama za koje testiramo ne isplati da plaćaju svoje ljude u svakoj državi gde im treba testiranje. Tu nastupamo mi kao firma koja pruža usluge testiranja gde god zatreba (ta čuvena rec: outsourcing). E sad, članovi srpske kancelarije praktično sva testiranja rade napolju, jer Srbija kao mala zemlja nije toliko zanimljiva velikim proizvodjacima softvera. Otuda toliko putovanja.

Koliko je poznavanje elektronike ili fizike ili drugih nauka bitno za rad u polju testiranja, i na koji način? Koja su predznanja potrebna da bi neko mogao da se bavi poslom testera?

Elektronika, fizika i slične nauke nisu presudne za ovu vrstu posla, mada postoje odseci u firmi koji zahtevaju određen nivo poznavanja elektronike, procesa automatizacije i sl. Što se tehničkog znanja tiče, za početak je potrebno poznavati kako se rukuje telefonom, što danas i nije toliko teško. Bitno je da potrebna opcija, meni, na telefonu može brzo da se nađe i da se iskoristi onako kako test traži

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna, i zašto?

Mislim da je profesija perspektivna, jer smo svi svedoci da se sve više i više stvari prebacuje u digitalni domen, i da se pojavljuje sve vise „pametnih“ uređaja, koji u sebi imaju nekakav softver. A gde je softver, tu je i potreba za testiranjem istog. Samo testiranje se može do određene mere automatizovati, ali će uvek postojati potreba da se neke stvari ručno odrade, procene i sl.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?

Dve stvari: Putovanja na mesta koja ne bih obišao za tri normalna života i priliku da upoznam druge kulture, kao i mogućnost neprestanog učenja, jer se tehnologija razvija neverovatnom brzinom

Kako izgleda tvoj radni dan?

Možda bi bilo bolje pitati kako izgleda radna nedelja, pošto većina testiranja na kojima radimo, funkcioniše na principu testne nedelje. Ponedeljak rano ujutro je rezervisan za letenje na test lokaciju. Kad dodjemo, čitaju se pristigli mejlovi i to je neka rutina koja se posle prenosi na svako jutro, pošto se često dešava da kontakti iz firmi za koje testiramo rade u drugim vremenskim zonama, pa mejlovi stižu u toku noći. Kad se završi taj deo, i reši neki eventualni hitni zahtev, kreće se sa testiranjem. Za svaku nedelju testiranja imamo listu testova koji treba da se odrade. Napravimo približan plan i uglavnom ga se pridžavamo do kraja test nedelje. Preko dana radimo potrebne testove i to sa ciljem da pronađemo što više grešaka u softveru, jer je to suština našeg posla. Na kraju dana pošaljemo izveštaj o tome šta je rađeno i koje su greške otvorene, proverene itd. Petak popodne je rezervisan za povratak kući, mada to nekad može biti i subota, u zavisnosti od raspoloživosti i cena letova.

Da li je bavljenje tvojom profesijom stresno, i ako da na koji način?

Lagao bih kad bih rekao da nije, ali bitnije u toj priči je naučiti nositi se sa tim stresom. Glavni generator stresa mogu biti kratki rokovi za testiranje kad su neki nestandardni ili novi projekti u pitanju, pa se ispostavi da je za kvalitetno testiranje potrebno više vremena nego što je neko procenio. To onda vodi ka prekovremenim satima, što nekim ljudima može predstavljati problem. To kod nas svakako nije uobičajena pojava, već sporadična.

Sa kojim preprekama se najčešće susreće jedan tester?

Najčešće prepreke na terenu su vezane za samo (ne)funkcionisanje uređaja, ili SIM kartica potrebnih za testiranje. Posao takav kakav je, kao i gomila telefona, koja se u nekom trenutku može imati uz sebe, može biti sumnjiv policiji, tako da se dešava s vremena na vreme da moramo da policijama različitih država objašnjavamo da nismo šverceri, i da im pojasnimo šta u stvari radimo. Dobra stvar je što imamo propratne dokumente izdate od strane firme, kojima tako nešto i dokazujemo po potrebi.

Koliko je timski rad bitan u tvom poslu i na koji način? Sa kim najviše sarađuje jedan tester?

Najviše se sarađuje sa drugim kolegama testerima. Timovi sadrže od 1 do 3 čoveka, i ti ljudi praktično provedu 5 dana neprekidno zajedno, pa je bitno da međuljudski odnosi budu dobri. Ono što je dobro kod nas je što je tim kao jedna velika porodica, i gomila nas se intenzivno druži i van posla

Kako ukratko izgleda jedan proces testiranja mobilnog uređaja?

Poenta testiranja je da nađemo greške u softveru da bi ih proizvođači mogli otkloniti i tako prodati proizvod kojim će krajnji korisnici biti zadovoljni. Na početku nedelje ubacujemo na telefon verziju softvera koju treba testirati i krećemo da odrađujemo testove po test listi koju dobijemo od firme za koju testiramo. Testovi su grupisani u različite kategorije, radi testiranja različitih funkcionalnosti telefona: pozivi, poruke, prenos podataka i sl. Kad se nađe greška, reprodukuje se na telefonu uz snimanje tzv. logova – grupa poruka koje telefon generiše i razmenjuje sa mrežom, i ti logovi se zajedno sa preciznim opisom greške šalju firmi čiji proizvod testiramo. Onda programeri u toj firmi traže uzrok greške i otklanjaju ga u novoj verziji softvera, koja onda ponovo dolazi kod nas. To se odvija u nekoliko ciklusa, dok proizvođač ne bude zadovoljan stabilnošću i funkcionalnošću softvera.

Da li je tvoja profesija u srbiji cenjena, i zašto?

Zahvaljujući mojoj i nekolicini sličnih firmi, koje se takođe bave testiranjem sofvera, ali na nekom drugom nivou, sve više ljudi u Srbiji je svesno postojanja ovakvog nekog zanimanja. Mislim da je zbog toga rano pričati o cenjenosti same profesije, ali da je perspektivna - jeste.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja testiranjem?

Mislim da može, opet zbog toga što su u pitanju mahom strane firme, gde se može dobiti pristojna plata. Terenski rad, naravno, nije i ne može biti nešto što će se raditi dve ili tri decenije, ali sa porastom iskustva dolazite do toga da možete da pređete na malo „mirnije“ pozicije i da od jednog trenutka putujete isključivo kao turisti 🙂

Za kraj: šta bi poručio mladima i starijima koji razmišljaju da postanu testeri?

Ne znam koji je telefon najbolji! Šalu na stranu, svaki „pametni“ uređaj se uzima zdravo za gotovo, kao da je baš takav napravljen iz prve. To naravno nije tako. Iza svega se nalaze dani programiranja i dani testiranja. Ukoliko želite da zavirite iza zavese, da vidite šta sve treba da se uradi da biste poslali bliskim ljudima SMS kad stignete na letovanje, onda vam ovaj posao pruža baš tu mogućnost. I ostanite gladni znanja, u ovoj profesiji ga možete steći na pretek.

Hvala Vojislavu što nam je pružio uvid u tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.

Branko Novaković - 3D Arhitektonski dizajner

U mnogim oblastima sve počinje sa 3D modelom, pa se 3D industrija neprestano razvija i to sa dobrim razlogom. Arhitektonska 3D vizualizacija je neophodna pre izgradnje i uređenja objekta odnosno prostora. Branko Novaković je 3D arhitektonski dizajner i otkriće nam tajne svog zanata:

Zdravo Branko, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Arhitektonska vizualizacija je složen proces izrade modela, postavljanje scene sa modelima prema unapred utvrđenom planu ili ideji, postavka materijala na sve elemente, postavljanje virtuelnih izvora svetlosti na scenu kako bi se nakon renderovanja dobila fotorealistična slika. Moj posao je suštinski zahtevan i traži kreativnost, znanje i veliku posvećenost poslu.

Da li je potrebno formalno obrazovanje da bi se neko bavio tvojim poslom, ako jeste i koje?

Možda će delovati paradoksalno, za ovaj posao možete imati formalno obrazovanje, ali i ne morate. 3D modelovanje se može naučiti na kursevima u okviru studija na Arhitektonskom, Građevinskom, Mašinskom, i na fakultetima informacionih tehnologija i primenjene umetnosti. Takođe, postoje i škole sa sertifikovanim kursevima. Neformalno obrazovanje ima sasvim drugačiji tok i kod svakog pojedinca način savladavanja materije je drugačiji, jedino zajedničko je neverovanta volja i upornost da se savladaju sve poteškoće na putu do uspeha u radu. Najbolji i najpopularniji način učenja je gledanje video tutorijala i korišćenje interneta kao nepresušnog resursa novih saznanja. Moj put učenja je bio inverzan i samim tim i teži od početka. Već sa 16 godina počeo sam da radim u firmama koje su mi omogućile kroz praksu da steknem praktično iskustvo u izvođenju arhitektonsko-građevinskih radova. Prvo sam bio kamenorezac-klesar, potom zidar, teraco majstor, stolar za nameštaj, moler i na kraju dizajner enterijera. Kroz sve ove poslove i izazove koje nose, naučio sam praktično kako nastaju građevine, kako se uređuje enterijer i kako od jednostavnh oblika nastaje nameštaj. Sa tim znanjem bilo je mnogo lakše da se shvati koji je najbolji način da se izmodeluje ono što sam ja zamislio ili neki klijent. Praktično iskustvo je neprocenljivo i ono se čak ne može dobiti ni na fakultetu. Važno je da se ne stidite svakog poštenog posla koji vam može pomoci da dođete do zacrtanog cilja.

Kako si se odlučio da se baviš ovim poslom, i kako je taj početak izgledao?

Još u detinjstu sam pokazao talenat za crtanje što su primetili svi u mom okruženju i nesebično me bodrili da razvijam svoj talenat. Saznanje da postoje programi pomoću kojih se može dočarati prostor, uticalo je da se još u tinejdžerskom dobu opredelim za svoju profesiju. Kako u početku nisam imao resurse, prvo sam se potrudio da radom u toku letnjeg raspusta skupim novac za preko potrebni računar, a onda sam se dovijao na razne načine uz pomoć prijatelja da dođem do tutorijala i ostalih izvora informacija. Na samom početku nisam imao pristup internetu, nisam znao dobro engleski, ali sam se svojski trudio da istrajem do kraja do ostavrenja svog cilja. Umeo sam da učim i radim na modelima do ranog jutra. Onda sam se prihvatao velikih izazova i vrlo kompleksnih vizualizacija kako bih stekao što više iskustva i ostvario što više kontakata.

Koje veštine su potrebne da bi neko bio 3D arhitektonski dizajner?

Talenat za crtanje je osnovna veština na koju je potrebno nadograditi smisao za prostor, sposobnost vizualizacije u glavi, osećaj za boje i materijale. Pored talenta istrajnost je najvažniji činilac svakog majstora ovog zanata.

Kako izgleda tvoj radni dan?

Moj radni dan počinje rano i gotovo svaki dan je ispunjenjen raznim profesionalnim izazovima, a to donosi i mnogo stresa. Na moju veliku sreću na poslu sam okružen divnim ljudima koji su pre svega veliki profesionalci u oblasti arhitekture i 3D dizajna. Svaki dan na poslu je sadržajan zbog rada na zanimljivim projektima. Kada se nešto radi sa puno ljubavi onda je rad uživanje.

Kako izgleda proces izrade 3D modela?

Uvek postoji neka inicijalna ideja, skica odnosno arhitektonski projekat. Svaki model, pre svega mislim na elemente 3D scene, počinje od jednostavnog geometrijskog oblika koji se raznim alatima oblikuje i time se njegova geometrija menja i postaje kompleksna. To se vidi u takozvanom žičanom prikazu modela (wireframe). Potom se na osnovu UV mapa dodaje tekstura odnosno materijal. UV mape su kao krojački šnit, bez njih nema dobro sašivenog„odela“ za objekat. Postupak je isti za svaki model na sceni. Kada je u pitanju arhitektonska vizualizacija, postoje i kolekcije profesionalnih modela opštih objekata iz svakodnevnog života kao što je drveće, nameštaj, ulična rasveta itd.

Na kakvim projektima obično radiš?

Svaki projekat je poseban izazazov, ali svi su vezani za arhitektonsku vizuelizaciju. Površine budućih objekata i prostora su različite, ali svakom projektu se pristupa profesionalno. Klijenti su iz celog sveta, pa tako imam privilegiju da se kroz izradu projekata upoznam sa različitim kulturama i njihovim estetskim vrednostima.

Šta koristiš od opreme i koliko je ona važna za tvoj posao?

Oprema je najvažniji element svakog posla. Ako nemaš dobru opremu to je kao da su ti ruke vezane. Dobra konfiguracija je osnovni alat pored 3D programa.

Koje programe koristiš u procesu rada?

Osnovni program koji koristim za modelovanje i rendering je Cinema 4D sa V Ray renderom, ali koristim i Auto Cad, 3D Studio Max, SketchUp, Marvelous Designer, Adobe After Effects, Adobe Premiere, Adobe Photoshop, Adobe Lightroom, Unreal Engine i još nekoliko programa koji su neophodni za realističnost materijala kao što je Crazy Bump. Trenutno se za arhitektonsku vizuelizaciju najviše koriste 3D Studio Max i Cinema 4D. Max je odličan program za modelovanje, ali po meni njegov najveći nedostatak velike palete alatki koja bi omogućila da se izmodeluju organski modeli bez eksportovanja grubog modela u Zbrush na finu doradu. Za razliku od Max-a, Cinema 4D poseduje različite programske module koji omogućavaju da se svaki kompleksan model uradi u jednom programu.

Da li kao umetnik imaš izgrađen neki svoj stil ili se maksimalno trudiš da budeš komercijalan?

Neki ljudi su jednostavno rođeni sa stilom, ali takvi su retki. Smatram da se sopstveni stil izgrađuje godinama, kako se stiče iskustvo kroz rad i život. Stil je kao klasična muzika, ne možeš da razumeš nešto tako prefinjeno i moćno, ako se nisi prethodno naslušao različite muzike. Za sada još uvek levitiram između sopstvenog stila i strogog komercijalnog pristupa.

Da li imaš slobodu prilikom rada ili iskljućivo radiš do detalja insplanirane projekte za klijente?

Imam sreću da je moj rad sa klijentima od samog starta zasnovan na slobodi, i to je obostrano.

Kako pronalaziš inspiraciju? Kako pratiš trendove u svom poslu?

Inspiraciju pronalazim u svetu oko mene i u svojim snovima. Sve što nas okružuje može biti dobar podsticaj za inspiracuju. Socijalne mreže su najbolji način da se na dnevnoj bazi prate trendovi u svetu i ujedno podstakne kreativno razmišljanje.

Da li postoji neko ko ti je uzor u Srbiji ili svetu?

U Srbiji mi je uzor Aleksandar Osei- Lartey jer mi se dopada kvalitet njegovog rada, a u svetu moj uzor je svakako Dušan Vukčević sa svojim impresivnim renderingom i smislom za estetiku. Kada je svetski arhitekta u pitanju uzor mi je Pitsou Kadem.

Da li misliš da je Srbija u toku sa ostatkom sveta kada je tvoj posao u pitanju?

Srbija ima puno kreativaca i profesionalaca u ovoj oblasti, i mislim da se trudimo da idemo u korak sa svetom. Ne mogu da kažem da smo apsolutno na svetskom nivou jer moramo još mnogo toga da naučimo. Možda najveća prepreka na tom putu jeste visoka cena kvalitetne opreme.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?

Možda će delovati pretenciozno, ali meni se u ovom poslu sve sviđa. To zbog toga što je ovaj posao kreativan, dinamičan, odgovoran i traži požrtvovanost.

Da li je tvoj posao stresan i kako se oslobađaš od sresa?

Moj posao na prvi pogled deluje lagano, ali zahteva konstantnu koncentraciju i rad. Kod izrade svakog projekta treba uskladiti sve pojedinosti vezane za dostupne materijale, običaje
stanovanja i dostupnost svega što će biti deo 3D vizualizacije, pošto će kasnije biti izveden realan projekat identičan izrenderovanoj slici. Ubedljivo najveći stres izaziva poštovanje rokova, a uvek treba biti spreman da će u toku realizacije možda postojati problem čije rešavanje može uticati na krajnji rok. Za mene je najbolji način oslobađanja od stresa pozitivan stav o životu, društvo voljene osobe, molitva, kvalitetna muzika koja ima smisla i šetnje.

Da li je tvoja profesija u Srbiji cenjena?

Profesija arhitektonskog dizajnera je uvek perspektivna. To je siguran posao koji je tražen, a što si bolji u ovom poslu to ćeš biti i traženiji. Kada se sararađuje sa ljudima koji su profesionalaci oni vrlo dobro znaju da cene kvalitetnog arhitektonskog dizajnera.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja tvojim poslom?

Smatram da od ovog posla može lepo da se živi, a da bi se to postiglo mora da se pruži kvalitet, da imaš profesionalan stav uz korektno formiranje cene svog rada.

Šta bi poručio svima onima koji razmišljaju da postanu 3D arhitektonski dizajneri?

Svako ko želi da se bavi ovim poslom mora pored umetničkih sklonosti da bude spreman da naporno uči i radi. Ako je ovo posao vaših snova onda budite spremni da se maksimalno posvetite, pa čak i da se na određeno vreme odreknete društvenog života. Srećno!

Hvala Branku što je sa nama podelio tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.

Vojislav Vukadin - 3d Texture Artist

Razvoj kompjuterske grafike ne samo da je doprineo kvalitetnom interaktivnom stvaranju grafičkog sadržaja, već je stvorio čitav niz kreativnih zanimanja. Vojislav Vukadin je 3d umetnik za teksture i otkriće nam tajne svog zanata.

Zdravo Vojislave, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Znata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Posao Texture Artista je izrada tekstura koje se koriste u video igrama, filmu, komercijalnom program i sličnim sadržajima. Teksture se dodeljuju 3D modelu u cilju kreiranja vizuelnog utiska.

Da li je potrebno formalno obrazovanje da bi se neko bavio tvojim poslom, ako jeste i koje? Koje veštine su potrebne da bi neko bio Texture Artist?

Formalno obrazovanje nije neophodno, ali je poželjno, naročito iz oblasti koje se odnose na umetnost u širem smislu. Ono sto pomera jezičak na vagi je poznavanje i upotreba različitih softwera, kao i prezentacija radova/portfolio, koja se uz vežbu i talenat, vremenom može izgraditi.

Kako si se odlučio da se baviš ovim poslom, i kako je taj početak izgledao?

Iskreno, od malih nogu sam znao da će umetnost biti put koji ću graditi. U periodu sazrevanja zanimale su me razne kategorije: muzika, video, film… ali i video igre kao jedan lep i zabavan spoj različitih disciplina

Kako izgleda tvoj radni dan? - sa fokusom na posao, ukratko. Kako izgleda proces izrade 3d teksture za neki model?

Trenutno radim u jednom novosadskom studiju i moj osnovni zadatak je izrada tekstura za karaktere. U toku radnog dana se trudim da za zadato vreme pružim najbolji mogući rezultat. Vrlo često to uključuje i konsultacije sa Art direktorom i ostalim članovima tima. Razmena ideja je svakako poželjna, uvek želimo da podignemo nivo kvaliteta na svakom novom projektu.

Na kakvim projektima obično radiš?

Studio u kojem radim je učestvovovao u razvoju poznatih video igara na tržistu, poput: Grand Theft Auto V by Rockstar Games, Ryse: Son of Rome by Crytek, The Order: 1886 by Ready at Dawn, Until Dawn by Supermassive games, Star Citizen by Cloud Imperium Games, Horizon by Guerrilla games, Hellblade by Ninja Theory itd. Video igra koja je objavljena ove godine, i koju dodatno mogu da navedem, je Hidden Agenda by Supermassive Games.

Šta koristiš od opreme i koliko je ona važna za tvoj posao?

Stabilan i brz računar je bitna stavka koju je nemoguće zanemariti pogotovo ako se radi na projektima koji zahtevaju visoke rezolucije i odredjen nivo detalja. Vreme koje se odnosi na mašinsku obradu je u pojedinim situacijama krucijalno posebno ako se rade dodatne korekcije i izmene. Moguće je izgurati posao i na slabijim konfiguracijama, ako rokovi to dozvoljavaju.

Koje programe koristiš u procesu rada?

Široka je paleta programa koji se danas koriste u produkciji i u zavisnosti od potreba svako bira svoj alat.

U mojoj “kutiji” se najčešće nalaze Photoshop, Mari, Maya, ZBrush, Unreal Engine 4 itd. Poslovi na kojima trenutno radim se uglavnom vezuju za realtime grafiku pa se finalni proizvod prezentuje u UE4. Drugim rečima, sve što se radi u navedenim programima i aplikacijama u ovom slučaju završava u game engine-u.

Da li kao umetnik imaš izgrađen neki svoj stil ili se maksimalno trudiš da budeš komercijalan?

Vodim se referencama i trudim se da ono što radim bude što bliže fotorealizmu, koliko je to moguće. Svakako da postoji izvesna doza odstupanja, pa u zavisnosti od potreba mogu da prilagodim svoj stil. U principu, sve zavisi od zahteva klijenata.

Kako pronalaziš inspiraciju?

Danas je relativno lako pronaći inspiraciju uz upotrebu internet pretraživača. Povremeno mi više prija da posetim neku izložbu ili se inspirišem kroz potpuno drugačiji sadržaj u odnosu na posao kojim se bavim.

Da li postoji neko ko ti je uzor u Srbiji ili svetu?

Ne mogu reći da slepo pratim uticaje umetnika, kako kod nas tako i u svetu, ali bi definitivno morao da pomenem da sam jedno vreme intenzivno analizirao rad umetnika kao sto su HR Giger, Scott Spenser, Steve Wang, Tom Jr Woodrof, Ron Mueck… Takodje, uzori su mi kolege i saradnici koji me okružuju.

Kako pratiš trendove u svom poslu?

Trendove pratim koliko je moguće. Obzirom na obim sadržaja koji se nudi, uglavnom sam fokusiran na usko stručno i ono što me u tim okvirima interesuje.

Da li misliš da je Srbija u toku sa ostatkom sveta kada je tvoj posao u pitanju?

Srbija ima sasvim solidan broj studija od kojih su neki na svetskoj mapi CGI industrije i to je činjenica koja motiviše. Utisak se danas dosta popravio u odnosu na prethodne godine.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?

Uživam u radu sa bojama i slojevima. Sa druge strane, zaista volim da rešavam probleme koji se povremeno javljaju u toku rada. Sve ukupno jedan dinamičan, zabavan i ne baš jednostavan posao,

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna, i zašto?

Razvoj novih tehnologija donosi nove potrebe (i obrnuto) tako da verujem da jeste perspektivna, uz obavezno napredovanje i otkrivanje novih rešenja u struci.

Da li je tvoj posao stresan i kako se oslobađaš od sresa?

Trudim se da amortizujem stres koliko je to moguće, nadam se da uspevam. Dosta pratim novu muziku i povremeno ”prekopavam” staru. Muzika je moja prva ljubav i prati me praktično ceo život. Često odlazim na koncerte i dobro je da ih ima u Srbiji pa se uvek nadje nešto zanimljivo za nas koji “od izvora biramo drugi putić” . Takodje volim filmove Horror/SF žanra i rado ih gledam. Uz vreme provedeno sa porodicom I prijateljima, sasvim dovoljno da zaleči stres.

Da li je tvoje profesija u Srbiji cenjena, i zašto?

Možda cenjena nije prava reč, ali moze zvučati zanimljivo. Ponekad mi nije lako da objasnim čime se tačno bavim, jer može zvučati apstraktno i predstavljati nepoznanicu osobama koje su van branše. U svakom slučaju moja profesija je deo svakog studijskog pipeline-a koji akcenat stavlja na vizuelni momenat.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja tvojim poslom?

Iskreno mislim da ako si dobar u bilo kojem poslu, možeš da obezebediš zdrav život i neku vrstu stabilnosti. Posao kojim se bavim je pretežno okrenut ka globalnom tržistu i moguće je naći svoje mesto na toj listi.

Šta bi poručio svima onima koji razmišljaju da postanu 3d texture umetnici?

Istrajnost, upornost i strpljenje su verovatno najbitnije stavke na razvojnom putu, ali pre svega treba da postoji ljubav i interesovanje prema poslu. Proces koji vodi do željenog cilja ćesto može biti dugotrajan i naporan, pa nije zgoreg imati podršku ljudi koji te okružuju. Ako je novac jedini motiv, to dodatno može da pojača nesanicu.

Hvala Vojislavu što je sa nama podelio tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.

Ivan Đurđevac - PHP programer

PHP je programski jezik velikih mogućnosti bez kojeg web aplikacije koje koristimo svaki dan ne bi bile ovako moćne. Ivan Đurđevac nas je uveo u svet PHP-a i objasnio nam kako je biti majstor svog zanata, odnosno programer jednog od najpolularnijih programskih jezika danas.

Zdravo Ivane, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu? Šta je suština tvog zanata?

Iz mog ugla najvažnija je mogućnost da ljudima olakšamo i promenimo živote na bolje. To je ono što treba da bude naš krajnji cilj. Skoro sam imao priliku da pogledam intervju sa korisnikom naše aplikacije, koji je dao otkaz na svom poslu kada je počeo da prodaje svoje kurseve i potpuno se posvetio onome što voli. Putem interneta on uči ljude da sviraju instrument čudnog izgleda (handpan) koji odlično zvuči. Naša aplikacija mu je pomogla da postigne maksimalan učinak u prodaji i promeni svoj život. Suštima nije u alatima i programerskoj veštini, već u ljudima. Nisu najuspešniji programeri oni koji poznaju tehnologiju, već oni koji razumeju šta je ljudima potrebno.

Koliko dugo se baviš svojim poslom i kako je to izgledalo na samom početku?

I meni je teško da poverujem, ali već 15 godina se bavim programiranjem. U programerski svet sam ušao onog trenutka kada sam se susreo sa Delphi 4 platformom za razvoj desktop aplikacije uz pomoć objektnog paskala još u srednjoj školi. Bio sam fasciniram činjenocom da je dovoljno prevući komponentu na formu, podesiti joj osobine, napisati nekoliko linija u kodu i već imate gotovu Windows aplikaciju koja se može izvršavati na svakom računaru. To je bio trenutak kada sam znao da će ovo biti moj posao. Pre završetka studija dobio sam svoj prvi posao kao programer. Razvoj poslovne aplikacije pisane u Delphi-u bila je pravi izazov i motivacija za mene. Internet programiranje koje je u to vreme bilo u povoju je bilo izazovnije, njegova budućnost je delovala svetlije za razliku od Delphi-a koji je gubio trku i popularnost, i ja sam se okrenuo internet programiranju. Od tada pa do danas svet internet programiranja je doživeo veliku evoluciju i u godinama koje su ispred nas nastaviće da se razvija neslućenim brzinama. U vreme kada sam ja počinjao mislim da je bilo jednostavnije i lakše ući u svet programiranja, danas smo preplavljeni alatima, mogućnostima i tehnologijama. Danas se od programera očekuje da pokriva širi dijapazon tehnologija i alata.

Koliko je važno formalno obrazovanje za posao PHP programera?

Formalno obrazovanje nije presudno da se neko bavi ovim poslom. Ima primera vrhunskih programera koji nisu završili visoke škole, ipak šire obrazovanje vam može otvoriti perspektive koje će vas pomeriti sa pozicije izvršioca zadataka do nekoga ko svoje ideje sprovodi u delo. Mnogi smatraju da je upravo poznavanje različitih naučnih oblasti i njihovo povezivanje ono što čini Elona Muska jednim od najboljih preduzetnika današnjice. Mladima preporučujem da se posvete formalnom obrazovanju, ali i da nastave da se edukuju nakon studija, jer internet nam pruža mogućnost da istražimo sve oblasti koje nas zanimaju.

Na koji način nadograđuješ svoje znanje?

U oblasi koja napreduje vrtoglavim brzinama, edukacija je neminovnost. Čitam dosta knjiga, i slušam video kurseve. Na Udemy-u ima veoma kvalitetnih kurseva koji se mogu kupiti za samo deset dolara kada su na popustu, a to je skoro pa uvek. Tviter je osnovni kanal na kojem se informišem o svemu što se dešava u PHP zajednici na globalnom nivou. Svoj tweet line sam tako isfiltrirao da pratim i samo vidim tweetove koji su kvalitetni, u smislu da me informišu ili vode do dobrog članka ili bloga. Sve drugo što se meni ne čini zanimljivo i korisno ne pratim. Ako se pravilno koristi tviter može biti koristan izvor informacija. Ono što sam zapostavio u poslednjih nekoliko godina jeste korišćenje rss čitača i čitanje blogova, za šta su možda zaslužne upravo društvene mreže.

Koliko je za tvoj posao važna teorija, a koliko praksa?

Za juniore najvažnije je da sve što nauče u teoriji probaju i provežbaju u praksi. Vežba i praksa su u tom periodu od ključne važnosti. Na putu od juniora do seniora potrebno je ovladati i principima programiranja, arhitekturom aplikacija kao i dizajn paternima. Na ovom stepeniku neophodno je dobro ovladati teorijom pre nego što se upustimo u praktičnu primenu. Kada se ovlada i teoretskim znanjem i praksom rezultati su značajno kvalitetnija arhitektura aplikacija, jednostavnija rešenja i bolje razumevanje problema.

Kako se obezbeđuje kvalitetna praksa u tvom poslu?

Da biste došli do kvalitetene prakse potrebno je da se nađete u timu koji koristi najnovije tehnologije i primenjuje "best practice" iz svoje oblasti. Ukoliko ste u timu koji se opire novim tehnologijama, praksama koje se preporučuju u vašem ekosistemu, možda je vreme da promenite firmu i potražite drugi tim. Ukoliko ste početnik koji nikada nigde nije radio, onda se posvetite knjigama, vežbajte i priključite se nekom open source projektu. Povežite se sa ljudima iz vaše oblasti i pokušajte da napravite neki svoj projekat, da neku svoju ideju pretočite u delo. Sve to dovešće vas pre ili kasnije do boljeg okruženja gde ćete moći još više i brže da napredujete.

Kako izgleda tvoj radni dan?

U timu u kojem radim primenjujemo deo agilnih metodologija koje su se u našem slučaju pokazale korisne i efikasne, prilagođene distribuiranom timu. Kada dođem na posao, na slack kanalu predviđenom za "daily standup", napišem šta sam od zadataka završio prethodnog dana, šta planiram da uradim danas, i da li imam bilo kakvu prepreku u radu. To nam pomaže da znamo šta ko radi u bilo kom trenutku, ali i da pomognemo ako neko ima neki problem koji ne može samostalno da reši. Svakoga dana u određeno vreme održavamo online polučasovni sastanak na kojem raspravljamo o aktuelnim temama i zadacima kao i problemima koje trebamo da rešimo. Jednom nedeljno imamo duži sastanak na kojem pravimo retrospektivu kompletne nedelje u kom analiziramo postignute rezultate i sagledavamo šta je to što smo mogli da uradimo bolje i kvalitetnije. Svakodnevno radimo na razvoju novih funkcionalnosti, koje se testiraju a zatim se radi deploy na produkcioni server. U komunikaciji sa kolegama dolazimo do najoptimalnijih rešenja i najboljih ideja. Trudim se da u toku radnog dana određeni deo izdvojim za edukaciju. Najčešće je to neki video sa konferencije ili online kurs.

Koji su tvoji omiljeni alati za rad?

Za nekoga ko se bavi web razvojem bitno je da razvija u operativnom sistemu koji je baziran na Unixu, kako bi se srodio sa okruženjem u kom se izvršavaju aplikacije koje razvija. U samom početku sam kao i svi koristio Windows sa Wamp-om, ali sam onda prešao na Linux okruženje. Nakon nekoliko godina odlučio se da probam OSX operativni sistem koji pruža udobnost desktopa, a pritom se oslanja na Unix. To je trenutno okruženje koje svakodnevno koristim. Kako bih imao istovetno okruženje kao na serveru koristim Vigrant i VirtualBox koji mi pružaju mogućnost da lako i jednostavno podesim virtuelne mašine sa Ubuntu ili CentOS operativnim sistemima. Terminal je najbolji prijatelj svakog programera. Ja koristim iTerm2 koji sam podesio tako da kada dodjem na posao sa jednim klikom na tastaturi otvaraju mi se četiri prozora za rad, pokreće se shell skripta, koja podiže Homestead Vagrant koji svakodnevno koristim, i ostavi komentar na Slack-u da sam u kancelariji, kako bi članovi tima znali da sam dostupan. Na sličan način se odjavljujem i suspendujem Vagrant. Kada je već reč o komandnoj liniji, jedan od omiljenih dodataka jeste ZSH i Oh-My-Zsh shell koji sa svojim predefinisanim alijasima i funkcijom da se lako i brzo sa tab-om i strelicama gore-dole dođe do potrebne komande značajno štedi vreme. Jos jedan mali alat koji štedi vreme, jeste Jump sa kojim se brzo prelazi (skače) u foldere koje često koristim. PHP Storm je odličan IDE koji se veoma često ažurira sa najnovijim funkcionalnostima i brzo prati promene u web ekosistemu, tako da je zadovoljstvo koristiti ga. Za brze izmene malih projekata i pojedinačnih fajlova koristim Visual Studio Code, koji iako je od Microsoft-a veoma dobar i brz editor. Kako je broj naloga i alata koje koristim postao preveliki da bih mogao da pratim, LastPass je alat koji za mene pamti lozinke i štedi vreme.

Kako si odabrao omiljeni editor i framework?

O mogučnostima PHP Storm-a koji koristim mogao bih da pišem danima, jer njegova lista mogućnosti je nesaglediva. Koji god IDE da koristite, važno je da istražite sve njegove mogućnosti i da ih koristite ako će vam to ubrzati i olakšati rad. Što se tiče frejmvorka, ja radim u Laravelu, jer se sa njim mogu pisati kvalitetne aplikacije uz maksimalnu uštedu vremena. Glavna karakteristika ovog frejmvorka jeste da je okrenut tome da programeru što više olakša posao tako da ima dosta "synthetic sugar" elementa. Ipak dobro je da programeri eksperimentišu i poznaju više od jednog frejmvorka da se ne bi zatvorili u kutiju iz koje ne vide dalje od svog frejmvorka.

Da li si aktivan član PHP zajednice u Srbiji ili u inostranstvu?

Bio sam uključen u osnivanje udruženja PHP Srbija koje je danas na zavidnom nivou organizacije. Danas više nisam aktivan u udruženju, ali preporučujem svakome da pristupi udruženju koje je veoma otvoreno za nove članove i nove ideje. Svim PHP programerima, a posebno početnicima, preporučujem da posete meetup koji PHP Srbija organizuje jednom mesečno u Beogradu. Jednom godišnje ogranizuje se velika međunarodna konferencija koja okuplja najbolje predavače iz celog sveta. Prilika da od najboljih čujete i naučite nešto novo je nešto sto sebi ne smete da dozvolite da propustite.

Može li se u Srbiji lagodno živeti od bavljenja tvojim poslom?

Ovo jeste jedno od zanimanja sa kojim se može živeti lagodno, samo je potrebno da se ispeče zanat i dođe do nivoa seniora. Mediji zajedno sa prodavcima jednogodišnjih kurseva stvaraju lažnu sliku da je moguće završiti kurs i nakon toga možete raditi u nekoj firmu za 1000e. Istina je da senior programeri imaju plate veće od tih famoznih 1000e, ali da je za postizanje tog nivoa znanja bio potreban niz godina sa konstantnim učenjem za koje se mora izdvojiti vreme i nakom završenog posla. To u praksi znači da se nekada i do 10 sati dnevno izdvaja za rad i učenje. Seniori sa dobrim platama koje ja poznajem, ne rade od 9 do 5. I nakon više od 10 godina u ovoj profesiji, ja učim, čitam knjige i gledam kurseve kako bih nadogradio svoje znanje. Da biste došli do nivoa plate koja je iznad proseka, vaše znanje i veštine koje posedujete moraju da budu iznad proseka. Druga strana medalje jeste da neko ko završi kurs, neće moći odmah da nađe posao, jer firme žele juniora koji je sposoban da samostalno završava zadatke. Izlazak iz tog začaranog kruga je moguć dodatnim angažovanjem i završavanjem svog projekta ili radom na open source projektu. Za to vam niko neće platiti ni dinara, ali ćete steći dodatne veštine, sigurnost i nešto konkrento što možete da pokažete kada odete na razgovor za posao. Kada prvi put budete na poziciji programera, nećete imati platu od 1000e, i nemojte je tražiti, jer je to nešto što možete očekivati onda kada budete dostigli taj nivo znanja i veština. Ipak, nija valjda da verujete svemu što čujete na reklamama?

Da li je posao programera stresan i kako ti upravljaš stresom na poslu?

Ja imam tu sreću da radim na razvoju konkretnog proizvoda i da već nekoliko godina ne znam šta je to deadline. A svi znamo da su nerealni rokovi maštovitih menadžera najveći izvor stresa. Samo lagano i bez sekiracije.

Danas se možda i previše priča o poslu programera, da li je zaista neophodan veliki broj programera da bi se zadovoljile realne potrebe? Da li baš svako može da bude programer?

Umesto odgovora na pitanje da li je potreban veliki broj programera, citiraću samo dve informacije koje sam pročitao na društvenim mrežama u prethodnih nekoliko dana.

- "18 miliona programera na svetu, samo 5 hiljada ih zna blockchain, od toga je možda 1000 dobrih"

- “IT direktor BMW-a vidi BMW kao softversku kompaniju u budućnosti, da ne bi završili kao Nokia - džaba i najbolji hardver, ako softver ne može da isprati nova očekivanja i potrebe korisnika”

Ne može i ne treba svako da bude programer, svetu su potrebni i doktori i muzičari. Zato neka svako radi ono što ga čini srećnim. Ne preporučujem ulazak u programerske vode kada je novac jedini motiv. Ako ste spremni da i kada naiđete na problem ne odustanete dok ne pronađete rešenje, makar je za to bilo potrebno i nekoliko sati frustracije i moždanog naprezanja, i da budete zadovoljni nakon toga, onda ste materijal za programera. Ovo je nešto što svaki junior mora da prođe i to je jedini način da se stekne znanje i iskustvo.

Kako sebe i svoju profesiju vidiš u budućnosti?

Teško je dati odgovor na ovo pitanje. Možda odgovor treba pronaći u virtuelnoj stvarnosti, veštačkoj inteligenciji i možda u blokchain-u. Sigurno će profesija programera biti tražena i u budućnosti samo što očekujem da će više biti okrenuta tehnologijama koje sam naveo. U poslednjih nekoliko godina front-end jezici i frejmvorci su značajno napredovali i sve više su zastupljeni. Ne očekuejm da će PHP prestati da se koristi, ali će front-end frejmvorci biti sve traženiji i zastupljeniji. JavaScript će još dugo vladati scenom 🙂

Za kraj: Šta bi poručio svima onima koji žele da postanu PHP programeri?

Preporučujem vam da posećujete što više PHP konferencija i da se povezujete sa kolegama. Naučićete mnogo više i otvoriće vam se neke nove perspektive. Čitajte knjige - što više knjiga. Ne fokusirajte se samo na PHP, već istražujte sve oblasti koje vas zanimaju, čak i izvan informacionih tehnologija. Radite podjednako i na svojim soft skill veštinama.

Hvala Ivanu, što nam je sa puno entuzijazma otkrio tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.

Jovan Milićević - Product owner

Product owner, ili rukovodilac proizvoda je u Srbiji prilično mlada profesija, bar kada je Srbija u pitanju. Ova profesija obuhvata rad u timu, preuzimanje dobrog dela odgovornosti i razumevanje potreba klijenata. Kako ova profesija zaista izgleda približiće nam Jovan Milićević, kroz vrlo konkretne i korisne odgovore na pitanja:

Zdravo Jovane, hvala ti što si odvojio Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Najpre hvala na prilici da podelim par reči o mom poslu. Kao deo fintech startupa LeanPay, svako od nas nosi različite „šešire“ svakoga dana. Suština mog posla je da povežem potrebe biznisa sa razvojem. Moj glavni zadatak je da potrebe naših korisnika pretočim u korisničke priče na osnovu kojih developeri razvijaju proizvod.

Kada si počeo da se baviš svojim poslom i kako je to izgledalo?

Kako sam završio Menadžment, modul Marketing na FONu, moji počeci su bili u vodama marketinga. Kako sam menjao firme i sticao nova znanja, sve više sam bio uveren da je proizvod suština marketinga i da samo Coca Cola može da prodaje isti loš proizvod više puta (i sam je pijem iako znam da ne valja). Kada se ukazala prilika da napredujem na poziciju Product owner-a („Vlasnik proizvoda“) Web tima u MozzartBet-u odmah sam je prihvatio i zavoleo mogućnost direktnog uticaja na to šta će korisnik na kraju dobiti. Početak naravno da nije bio lak jer je trebalo malo vremena da se slože kockice i uloge u timu, ali je bio praktično početak jedne nove karijere.

Kad smo kod početka, šta je najbitnije kod početka bavljenja upravljanja proizvodom, i koliku ulogu tu igra formalno obrazovanje, a koliko praksa?

Formalno obrazovanje poput fakulteta, bar u mom slučaju nije imalo velikog uticaja da bih se bavio ovim poslom. Na predmetima koje sam ja slušao nisam bio u prilici da se sretnem sa Agilnim metodama razvoja, poput Scrum-a, a ona je esencijalna za posao kojim se bavim. Sa druge strane treninzi, meetupi, radionice i konferencije su odlično mesto za sticanje novih znanja.

Da li misliš da je profesija rukovodioca proizvodom perspektivna?

Svakako mislim da je perspektivna, jer svaka ozbiljnija firma koja se bavi razvojem IT rešenja treba da ima poziciju za osobu koja će se baviti identifikovanjem poslovnih zahteva i prevođenjem na tehnički jezik. Kako će ta funkcija glasiti manje je bitno: product owner, product lead, product manager, head of product...

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?

Rad u sjajnom timu, na prozivodu u koji verujem da može da napravi veliki uticaj na tržištu finansijskih proizvoda i stalno učenje i izazovi čine da svako jutro rado idem na posao.

Divno. A da li je bavljenje tvojim poslom stresno, i ako da na koji način?

Kada radiš posao koji voliš, kao u mom slučaju, i situacije koje izazivaju stres u ostalim okolnostima pre vidiš kao izazov koji te dovodi korak bliže cilju. Odluke ljudi na pozcijama poput moje mogu dosta da utiču na krajnji proizvod, pa samim tim i na uspeh projekta. Postoji veliki broj izazova, ali u dobrom timu to se sve mnogo lakše prevazilazi. Kako radim u Fintech startupu, nemam ni mnogo vremena da razmišljam o stresu, jer je veliki posao pred nama.

Šta se dešava ako tim probije rok isporuke proizvoda, kako se nosiš sa takvim situacijama?

To se dešava i to je realnost. Sve zavisi od slova ugovora koliko je to veliki problem. Slično pitanje sam imao i na intervjuu za posao u prethodnoj firmi. Do nje sam mislio da je pomeranje roka nemoguća stvar, ali sam naučio da o svemu može da se pregovara. Kao što možete da pregovarate o promeni uslova za kredit za stan (teško je verujte mi), tako možete i o pomeranju roka ukoliko imae dobre argumente. Mi koristimo Agilne metodoligije za razvoj, trenutno pre svega Scrum. Ono što on nudi jeste transparentnost i agilnost, tj. prilagođavanja potrebama tržišta. To omogućava da izbegavate situaciju da na dan puštanja u produkciju tražite dodatno vreme, već čim primetite odstupanja od plana možete da ga korigujete. Princip kojim se ja vodim jeste da uvek prvo pregovaram o menanju obima posla, da bi proizvod izašao na tržište što pre kako bismo dobili komentare od pravih korisnika.

Kako se nosiš sa zahtevnim klijentima?

Postoje bar dve vrste klijenata koje bi mogle da se podvedu pod zahtevne: oni koji hoće sve i oni koji ne znaju šta žele. Sa prvima je manji problem. Kod njih je ključno da zajedno dođemo do prioriteta. U ITu sve može da se napravi, samo je pitanje vremena i para. Ukoliko se složimo oko prioriteta, koji mogu naravno da se menjaju vremenom, nemamo nikakav problem. Druga kategorija je teška za saradnju, jer ako neko ne zna tačno šta hoće, šta god da se napravi nije ono što je on želeo. Zbog toga ukoliko ne možemo zajedno da definišemo koji problem rešavamo i kakvo bi trebalo da bude korisničko iskustvo, najradije preskačem taj projekat.

Kako izgleda tvoj radni dan?

Dan započinjem sa proverom mejlova. Na sreću trenutno ih nema previše. Potom prelazim na Jiru, alat za vođenje projekta koji koristimo. Tu imam uvid u to šta smo uradili tokom prethodnog dana, ali ono što je mnogo važnije jeste šta tek treba da se uradi i na kojim zadacima su potrebna dodatna pojašnjenja, nacrti… Nakon toga krećem sa konkretnim zadacima poput definisanja specifikacije za novu funkcionalnost. Sama specifikacija sadrži korisničke priče, nacrte ekranai scenarije za funkcionalne testove. Kako sedimo svi zajedno u velikoj kancelariji, česte su kratke diskusije sa timom oko trenutnih izazova, što je nešto što značajno olakšava i ubrzava sam razvoj. Jer su svi ključni ljudi na jednom mestu, uvek dostupni.

Šta je glavni cilj upravljanja proizvodom?

Definisati prave probleme korisnika i napraviti kvalitetno rešenje koje će oni želeti da koriste.

Da li je tvoja profesija u srbiji cenjena?

Profesija je cenjena jer IT firme shvataju koliko im kvalitetan kadar na poziciji Product Ownera ili sličnoj može doneti koristi prilikom razvoja software-a.

Da li u Srbiji može da se lagodno živi od bavljenja tvojim poslom?

Lagodan život je subjektivna stvar, ali su primanja u IT industriji iznad proseka. Voleo bih da i ostale industrije stignu IT kolliko je moguće, pa da svi živimo lagodnije.

Da li u tvom poslu ulogu igra psihologija, i ako da na koji način?

Psihologija igra ulogu pre svega u radu sa timom i korisnicima. Verujem da u svakom poslu u kome niste usamljeni vuk, psihologija igra ulogu. Pre svega u boljem razumevanju pravih želja i problema sagovornika, ali isto tako i u prenošenju loših vesti. Kao što smo naveli par redova iznad, recimo kada postoji problem sa rokom.

Koliko ti, kao rukovodilac proizvoda moraš da poznaješ alate koje koriste članovi tvog tima, kako bi proizvod na kraju bio što uspešniji?

Alate koje zajedno koristimo moram dobro da poznajem. Same tehnologije koje razvojni tim koristi, ne moram. Tehnologije koje se koriste u delu koji korisnik vidi (front-end) poznajem dovoljno da znam šta je moguće napraviti, ali ne obavezno i kako.

Kako se rad u manjem timu razlikuje od rada u velikoj korporaciji, šta su po tebi prednosti a šta mane jednog i drugog sistema?

Kako sam radio u oba sistema, moj izbor je mali tim (10ak ljudi) izvrsnih profesionalaca. Mislim da je takav tim najproduktivniji. Mana je naravno mogućnost da neko od članova tima ode, gde se to mnogo više oseća nego u velikoj korporaciji. Ona često daje i neki dodatni osećaj sigurnosti, ali sa druge strane i brojne procese i procedure koje trebaju da budu ispoštovane zbog svih učesnika na projektu.

Za kraj: Šta bi poručio mladima i starijima koji razmišljaju da postanu product owner-i?

Kao i u bilo kom poslu, preporučio bih im da se stalno usavršavaju, imaju jasan fokus i prioritete. Ukoliko uvek znaju šta je zaista bitno da se uradi smanjiće bespotreban posao i povećati svoj doprions. Da izazivaju svoje ideje i zapažanja u diskusijama sa drugima. Da čitaju što više literature na temu koja ih zanima. Verujem da svako može još da napreduje i da je učenje trajan proces. IT industrija sada jeste nešto što je u velikom zamahu i ona će još godinama nuditi dobre uslove tako da jeste zanimljiva. Ali ako vas to ne zanima, nađite ono što volite i u tome budite najbolji mogući. Mislim da je to jedini ispravan put da biste se izdigli iznad proseka.

Hvala Jovanu što nam je predstavio svoju profesiju kroz jasne i kvaitetne odgovore. Do sledećeg čitanja.

Nebojša Stanković - Oracle database developer

Razvoj baza podataka je posao koji zahteva sistematičnost, detaljno planiranje i strpljenje. Pozicija Oracle database developer-a podrazumeva sve ovo, ali i još neke specifičnosti - koje smo iz prve ruke saznali od iskusnog Nebojše Stankovića:

Zdravo Nebojša, hvala ti što si izdvojio vreme za Tajne Zanata. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Zdravo. Ja se bavim programiranjem Oracle baza podataka. To je deo onoga što se zove „backend programiranje“. Nasuprot frontend-u, koji je okrenut ka korisniku, backend upravlja procesima u pozadini, onim što se dešava „ispod haube“ neke korisničke aplikacije ili sistema. Moj posao je dvojak. Prvo je organizacija same baze podataka: njen dizajn, struktura, objekti (tabele, indeksi,...), veze među njima. Drugi aspekt je upravljanje samim podacima koji se smeštaju u bazu i implementacija specifične biznis logike, kroz pravljenje paketa, procedura, funkcija, trigera...Dakle, pravljenje API-a (Application Programming Interface), koji će drugi delovi sistema (servisi i frontend) koristiti za pristup bazi.

Kada si počeo da se baviš razvojem baza podataka i kako je to izgledalo?

Ja sam po obrazovanju matematičar za teorijsku matematiku i primene (znam, zvuči strašno 🙂 ) i prvih 9 godina svoje profesionalne karijere bio sam profesor matematike u srednjoj školi. Negde 2002. godine, kao dodatni posao za dopunu kućnog budžeta, drugar i ja smo počeli da se bavimo izradom web sajtova. On je radio frontend, pošto ja nemam mnogo smisla za dizajn, boje i korisnički interfejs, a ja sam radio backend. U to vreme, klasična kombinacija je bila PHP/MySQL, tako da je moj prvi dodir sa bazama podataka bila MySQL baza. Sa ove tačke gledišta, to nisu bili bog zna kako veliki projekti, ali je ipak bilo dragoceno iskustvo za dalje. Prava prekretnica se desila 2005, kada sam napustio prosvetu i prešao u jednu malu, domaću privatnu firmu, gde sam postao junior Oracle developer. Tu sam dobio šansu da radim sa odličnim programerima i da naučim osnovne tajne ovog posla.

Zvuči kao divan splet okolnosti. Šta je najbitnije kod početka bavljenja database development-om?

Iz mog iskustva, najbitnije je dobro naučiti osnove. Temeljno i od samog početka: kako sama baza radi (nisu sve baze iste, sve imau svoje specifičnosti), normalizacija tabela, transakcije, kako se piše dobar kod, kako se testira, algoritmi, strukture podataka... Instalirati neku besplatnu bazu, igrati se, isprobavati. Površnost i hvatanje prečica je najčešća greška koju prave početnici u ovom poslu.

Da li je bavljenje database development-om stresno, i ako da na koji način?

Da, neka doza stresa definitivno postoji. Prvi razlog su, naravno, kratki rokovi, ali tu nema mnogo pomoći. Drugi je odgovornost koju ovaj posao nosi. Za svaku kompaniju, podaci spadaju u najvredniji kapital koji ona poseduje. Jedna greška database developera može dovesti do nenadoknadivog gubitka podataka (finansijske transakcije, podaci o korisnicima, ...), što je za klijenta jako bolno. Ova vrsta stresa se smanjuje ako stičete više znanja i iskustva. Takođe može da pomogne i timski rad, čitanje tuđeg koda, kontrole, bolje testiranje.

Da li je potrebno da imaš jasnu sliku o strukturi jedne baze pre nego što počneš sa samim projektovanjem, i zašto?

Da, to je apsolutno neophodno. Znaš za onaj izraz „efekat leptira“? Kad leptir mahne krilima negde u Singapuru, to može, lančanom reakcijom, na kraju dovesti do tornada negde iznad Kariba. E, to isto se dešava i ovde. Mali propusti u dizajnu i projektovanju na početku, mogu kasnije da dovedu do ozbiljnih problema, koje je jako teško naknadno ispraviti. Svo vreme uloženo u pažljivu analizu i planiranje na početku, kasnije se višestruko isplati.

Koja predznanja moraš da imaš da bi se uspešno bavio database development-om?

Dobro logičko razmišljanje, solidna osnova iz matematike i sklonost ka rešavanju mozgalica i problema. Zatim, znanje iz osnova informatike: algoritmi, strukture podataka, osnovna arhitektura računara. Solidno poznavanje bilo kod programskog jezika je takođe velika prednost. Naravno, odlično znanje engleskog se podrazumeva.

Šta je ono što najviše voliš kod svog posla, i zašto?

Pa verovatno najviše taj magični osećaj da si, samo pomoću slova, brojeva i svog mozga, napravio nešto i da to nešto RADI. I to što radi, mnogim ljudima znači. Na primer, dok korisnik srećno surfuje vebom, ili mu je legla plata, ili neki proizvod silazi sa proizvodne trake... taj osećaj da je i tvoj kod direktno doprineo tome. Kao neki čovek iz senke, koji se ne vidi, ali povlači konce iz pozadine. Osim toga, tu je i zadovoljstvo što sam upoznao i imao prilike da radim sa mnogo pametnih i zanimljivih ljudi, iz raznih zemalja.

Da li misliš da je tvoja profesija perspektivna?

Da, mislim da jeste. Baze podataka su praktično svuda oko nas. Web sajtovi, mobilne aplikacije, društvene mreže, banke, državne institucije, veliki poslovni sistemi, čak i najjednostavniji programi za prodavnice i kioske...svi oni koriste baze podataka, u manjoj ili većoj meri. Tehnologije se razvijaju i menjaju, pojavljuju se novi koncepti (na primer, NOSQL baze, nasuprot tradicionalnim relacionim), ali mislim da će se potreba za database developerima u budućnosti samo povećavati. Naravno, važno je ostati u toku, stalno pratiti šta se dešava i ulagati u svoje obrazovanje.

Pominješ ulaganje u obrazovanje. Koliko je po tvom mišljenju ključna sklonost ka informatičkim naukama, a koliko sam rad za napredak u tvom poslu?

Verovatno kao i u većini poslova: 20% je talenat, a 80% rad. Na samom početku, ta sklonost ka informatici je veoma bitna, ali mislim da je za dugotrajno i uspešno bavljenje ovim poslom najbitniji rad i konstantno učenje i usvršavanje.

Kako izgleda tvoj radni dan?

Radim standardno od 9 do 5. Ujutro obavezno prva kafa i čitanje mejlova. Zatim planiranje aktivnosti i prioriteta za taj dan. Radi se uglavnom timski, često više projekata u isto vreme. Dosta sastanaka, dogovora, konsultacija, komunikacija sa kolegama i klijentima. Ako se sprema neki veći „release“, onda je opsadno stanje. Često se desi da čistog pisanja koda bude svega par sati u jednom danu. Ali, to je normalno. Važno je da nikad nije dosadno. J

Da li je database development u srbiji cenjena struka?

Zavisi od firme do firme. Po mojim saznanjima i iskustvu, developeri u manjim firmama, koje rade sa domaćim klijentima, ne prolaze baš sjajno. U stranim firmama ili u onim koje rade sa stranim klijentima, uglavnom je mnogo bolja situacija. Ne samo finansijski, već i u svakom drugom smislu.

Po čemu su Oracle baze podataka specifične, u čemu je razlika između SQL-a i Oracle-a?

Iskreno, nisam imao nekog većeg iskustva sa MSSQL bazom. Obe su veoma popularne i zastupljene kod najvećih svetskih korporacija. Postoje razlike u načinu kako funkcionišu na najnižem nivou (zaključavanje, obezbeđivanje konzistentnosti podataka, transakcije...), ali te razlike nisu mnogo velike. Oracle važi za dosta skupu, ali veoma robustnu i pouzdanu bazu. Tu je takođe PL/SQL, njihov veoma moćni jezik za rad sa bazom podataka.

Da li misliš da u Srbiji može da se živi od bavljenja razvojem baza podataka?

Definitivno može, ako se čovek zaista tome ozbiljno posveti. Ipak, treba razbiti onu famu da u IT industriji teče med i mleko, i da programeri zarađuju basnoslovne sume novca. Najbolji stručnjaci, u nekim kompanijama, zaista zarađuju veoma dobro, bar za srpske uslove. Međutim, za to je potrebno vreme, iskustvo i dosta truda. Naravno, i malo sreće.

Šta bi poručio mladima i starijima koji razmišljaju da postanu database developer-i?

Upornost i strpljenje, jer ništa ne dolazi preko noći. Stalno učenje i otvorene oči za nove tehnologije. Iako je programiranje jako široka oblast, previše uska specijalizacija nikako nije dobra. Nikad ne znate kad vam ta druga znanja mogu zatrebati. Ne izmišljati „toplu vodu“, već odmah usvajati dobre prakse u programiranju. I što pre pokušati naći firmu koja će vam dati šansu da radit na stvarnim projektima i sa iskusnim kolegama. Database development, pogotovo za Oracle, nije nešto što može uspešno da se radi individualno i u kućnoj radinosti.

Hvala Nebojši na odgovorima koji će sigurno pomoći nekome ko razmišlja da postane Oracle database developer. Do sledećeg čitanja.

Dragan Zarić - Frontend developer

Srbija je zemlja IT stručnjaka, i poslovi u IT sektoru su jedni od najisplativijih kod nas. Mnogo ljudi se oprobalo u ovoj struci, a mnogi su i u njoj ostali godinama. Dragan Zarić (Dezareo) će nam iz prve ruke opisati kako izgleda baviti se poslom frontend developera:

Ćao Dragane, hvala ti što si odvojio vreme da porazgovaramo. Da li bi mogao da nam kažeš nešto osnovno o svom poslu, šta je suština tvog zanata?

Zdravo. Ja se bavim frontend programiranjem. Frontend programiranje podrazumeva vizuelni deo jedne web aplikacije i to je prvo što korisnik aplikacije ili posetilac sajta vidi. Ovde govorimo o UI i UX (User Interface i User Experience dizajnu). Suština mog posla je da ja napravim lep proizvod a koji će biti dopadljiv korisnicima.

Znači, u pitanju je dizajn. Kada si počeo da se baviš web dizajnom i kako je došlo do toga?

Web dizajnom i uopšteno programiranjem sam počeo da se bavim 2004. godine. Tada je nekako i kretao internet da se budi u Srbiji. Prvo su internetu pristupali na brzini 28kbps. Pristupalo se preko telefonske linije. Sećam se da sam svoj prvi local server - easyphp koji je težak 20MB skidao cele noći. Do tada sam već krenuo sa HTML-om. Tada su na internetu mahom preovlađivala custom rešenja, websajtovi su se kreirali od nule, skoro da nisu postojala predefinisana rešenja poput CMS-ova. Negde u periodu 2005. godine sam se prvi put susreo sa Mambo CMS-om. On mi nikada nije legao, jer je imao prekomplikovani administratorski deo, što me je strašno odbijalo. Bio je limitiran pluginovima, prilično krut što se tiče koda. Oko 2007. godine saznajem za WordPress i od tada ga nikada nisam napustio. Jednostavno, pomalo vizionarski sam znao da je on next big thing i da njegovo vreme dolazi. Do danas se moja priča vrti u frontendu.

2004. godina zvuči daleko. Koliko je truda potrebno da bi se došlo do senior nivoa web developer-a, i šta je potrebno da znaš od tehnologija?

Potrebno je dosta vremena. Da se ne lažemo, programiranje nije lak posao i ovde ne postoji čarobni štapić sa kojim ćeš uz pomoć "hokus pokusa" postati senior. Potrebno je krenuti od osnova i one se moraju savladati a nakon toga i utvrditi. Ja se često vratim osnovama čak i posle ovoliko godina rada. Često čujem od onih koji tek počinju sa učenjem "E ja sam to naučio, savladao sam". Ok, ali ovo je kao učenje stranog jezika, svako od nas će savladati pojedine reči ali kada treba izgovarati rečenice dobićemo urnebesno smešan i netačan strani jezik. U programiranju se tačno zna šta čemu služi i to se mora poštovati.

Zatim potrebno je videti da li postoji predodređenost za bavljenje ovim poslom. Vrlo je mali broj ljudi kojima sam mentorisao a koji su ostali u ovoj priči. Web programiranje traži mnogo rada, mnogo odricanja, mnogo učenja. Ako se u ovu priču uđe zbog para onda se ta osoba neće dugo zadržati u celoj priči.

Kako izgleda proces učenja jednog programskog jezika ili web tehnologije, šta je najbitnije za početak?

Početak je najzanimljiviji kada se krene sa programiranjem. Entuzijazam je jak kao i ushićenje kada se reši neki od problema. Kao što sam već rekao prvo se dobro moraju savladati osnove i moraju se dobro utvrditi. Najbitnija stvar je upornost (možda bih mogao da je nazovem i beskompromisnom tvrdoglavošću). Dobar programer će se vraški mnogo potruditi da reši neki problem. Ako se mlad čovek koji uđe u ovu priču baš potrudi da rešava zadatke, sa strašću i posvećenošću to je siguran znak da je odabrao pravo zanimanje. Mlak pristup i copy/paste odgovora sa interneta vas neće odvesti nigde.

Pored strasti i posvećenosti, šta još misliš da je ključno za tvoj posao?

Odmah ću reći da su to metodika rada i fokus. Te dve stvari će odrediti da li ćete posao uraditi kako treba ili ne. Ovo kažem iz mog iskustva. Metodika rada podrazumeva da razumete proces svog rada ili projekta od početka do kraja. Ne možete krenuti od sredine procesa rada ili od finalnog dela. Programiranje je egzaktan proces, nema mnogo prostora za improvizacije jer to može dovesti do toga da vam se cela struktura projekta sruši kao kula od karata. Da bi bili efikasni morate imati metodiku rada, tačno utvrđene korake koji se prate.

Fokus je takođe bitan. Bez fokusa nećete moći rešavati probleme. Ako su vam misli raspoređene na "sto strana" ništa nećete odraditi kako treba. Dobićete polovična rešenja, neće biti kvalitetna. Ja nisam zastupnik multitaskinga. Smatram da se trebaju pratiti koraci i raditi stvari jednu po jednu.

Koliko se brzo napreduje u tvom poslu, i koliko je truda potrebno za napredovanje?

Napredovanje je relativna stvar. Neko brže napreduje, neko sporije. Sve zavisi od rezultata rada. E tu opet dolazimo do predodređenosti za ovaj posao. Neko ima više talenta za programiranje i više se trudi i on će svakako brže napredovati od nekog ko ne želi da npr. uči nove stvari, radi posao rutinski, sasvim mu odgovara trenutna pozicija. Ono sto ja mogu da kažem da se trud na kraju uvek isplati u ovom poslu, to ne može da prođe neopaženo.

Da li misliš da je bolje biti freelancer ili zaposlen u nekoj firmi,i zašto?

Freelancing je ok jel vam daje osećaj slobode, ali i neizvesniji je. Na Upworku (globalnoj platformi za IT poslove), imate periode u godini kada možete imati poslove preko glave ali i periode kada posla ima jako malo ili ga uopšte nema. Ta finansijska neizvesnost je prilično neprijatna stvar. Ipak, možete raditi u koje vreme dana hoćete, tzv. klizno radno vreme. Mislim da je rešenje za freelancing nalaženje takozvanog zlatnog klijenta, odn. osobe za koju ćete raditi i koja će vam dobavljati poslove koje ćete raditi iz topline svog doma.

Sa druge strane, stalni posao podrazumeva da idete u kancelariju gde ćete raditi sa kolegama. Imaćete stalnu platu ali takođe i konstantne obaveze i radno vreme od "9 do 17". Tu gubite na nezavisnosti ali nema finansijske neprijatnosti...osim ako vam ne kasni plata. Takođe, bićete deo tima i moraćete da se ponašate u skladu sa tim. Iskreno ja sam zastupnik rada u firmi, taj osećaj obaveze je nešto što je sastavni deo mene i mog karaktera.

Koliko je tvoj posao stresan i kako se nosiš sa stresom svog posla?

Stes postoji, uvek je prisutan. Obično je vezan za prilično kratke rokove. Jednostavno ako čovek ne uživa u procesu kreacije web sajtova ne vredi ni raditi ovaj posao. Opravdani stres je ok, nerealno kratki rokovi - treba bežati od toga.

Da li je tvoje zanimanje perspektivno kod nas što se zarade tiče?

Jeste. Ipak i tu postoje nivoi zarade. Odlični programeri zarađuju odlične sume novca. Postoje mid level programeri koji pristojno zarađuju i naravno početnici koji zarađuju solidno. Kako vreme ide, ako ulažete u sebe i svoje znanje očekivano je da ćete pristojno zarađivati od svog posla.

Kako izgleda tvoj radni dan?

Pošto sam sada u freelance fazi, probudim se i krećem sa radom na tekućem projektu. To može da bude nekoliko sati rada na njemu ili da bude jedan duži period dana u zavisnosti da li se treba nešto hitno završiti. Drugi deo dana je obično posvećen nekom učenju, testiranju nekih stvari. Jednostavno nema napretka ako se ne uče nove stvari, to je kod mene postalo sastavni deo dana. Npr. ja učim nemački jezik jer smatram da će to unaprediti moj posao. Jedan deo dana obavezno posvetim učenju nemačkog jezika.

Šta imaš da poručiš mladima koji razmišljaju da postanu web developeri?

Ono što bih rekao a nisam, a izuzetno bitna stvar je Mentorstvo. Nađite mentora ako krećete u ovaj posao. On će vas upućivati na prave stvari, pratiti vaš razvoj, pomoći vam da rešite neki problem kad zapnete, imaćete sa kim da popričate o stvarima bitnim za programiranje. Mentor ako primeti vaš potenicijal će vas preporučiti svojim drugarima i tako ćete brže naći posao. Zatim: budite korektni, pozitivni, učite i budite vredni. To su sigurno dobri saveti koji će vam pomoći da postanete programeri.

Darko Vidić - Preduzetnik

Svako od nas je u jednom trenutku mašta o tome da postane direktor svoje, ili tuđe firme. U privatnom sektoru, biti direktor u većini slučajeva znači imati svoju kompaniju. Svi mi imamo viziju da biti direktor svoje kompanije znači sedeti u fotelji i čekati da legne plata, ali da li je tako? Koje su prednosti i mane ovog posla? Darko Vidić, jedan od najuspešnijih preduzetnika u Srbiji će nam odgovoriti na ova pitanja.

Zdravo Darko, hvala ti što si pristao da odgovoriš a pitanja o tajnama tvog zanata. Da li bi mogao da opišeš svoj posao u nekoliko rečenica, šta je suština tvog posla?

Moj posao je ujedno i najlakši i najteži, i najlepši i najružniji. Kao Direktor kompanije Green Design i njenog brenda Geelancer morao sam da nađem najbolje ljude koji će mi pomoći u realizaciji posla. Na svakodnevnom nivou. Koji će mi pomoći kako na strategijskom tako i na taktičkom (operativnom) nivou. Ali, caka je pustiti ljude da rade. Ne mešati im se mnogo u posao. Ljudi misle da kada si direktor ti si gazda. Svemoćan. Naprotiv. Danas direktor znači lider. On mora da zna kada nije a kada jeste u pravu. Kada mora uvažiti tuđe mišljenje. Ljudi imaju mozak i umeju da ga koriste. Direktor nije prepametan i svemoćan. On je samo jedan deo tima, jedna od karika u lancu. A lanac mora biti čvrst, ludo čvrst. Svaka karika. Upravo je poenta i svrha direktora da održava taj lanac čvrstim. I da ga redovno podmazuje. A sve u svrhu rasta i razvoja kompanije i njenih proizvoda odnosno usluga.

Direktor je i svaka pozicija u jednom. I marketing, i operativa, i prodaja, PR i IT. Sve. Direktor mora poznavati svoju firmu i svoje proizvode odnosno usluge do srži. Do svake koske, do najmanje pore. On mora razmišljati 10 godina unapred i strategijski planirati, ali se baviti i svakodnevnim poslovima poput potpisivanja raznih dokumenata, ugovora, opštih operativnih poslova.

Nije nimalo zahvalna pozicija jer kad dođe do problema, ti si kriv! Ti predstavljaš kompaniju, ti si zastupnik, ti si «održavač lanca» i u tebe su sve oči uprte. Ali kada je sve dobro, tu su reči hvale, a nije sve tvoja zasluga. Zasluge su čitavog tima, i to sa punim pravom. Najgori tip ljudi su «gazde» koje rade upravo suprotno. U problemima, svi su drugi krivi sem njega, a sve pohvale kupi za sebe. To je pogrešno.

Ali, nema lepšeg osećaja nego kada znaš da radiš pravu stvar na pravi način uz sjajan tim.

Mislim da će ovih nekoliko rečenica čitaocima dati odličan uvod u tvoje zanimanje. Kada si počeo da razmišljaš o preduzetništvu i kako si ušao u preduzetničke vode?

O preduzetništvu razmišljam još od najranijih dana. Kao klinac od komšije sam kupovao namirnice (čokolade, sokove, hleb…) i prodavao ispred svoje kapije. To mi je bila prva lekcija iz biznisa. Roditelji, pa i taj komšija su me zdušno podržavali. Roditelji, jer sam naučio svrhu i poentu novca, a komšija jer sam od njega kupovao po većoj ceni a prodavao po nižoj. Jer nije bio moj novac, već od roditelja. Otac mi je lepo objasnio: «sine, poenta biznisa je da nešto kupiš po manjoj a prodaš po većoj ceni, a ne obratno». Kada sam primenio tu strategiju, shvatio sam da sam ostao bez posla jer su svi kupovali kod komšije. Ovo su sve izuzetno vredne i važne lekcije za jedno, pre svega malo i nezrelo, dete. Te lekcije su se kasnije isplatile.

Tokom srednje škole i fakulteta stalno sam maštao kako pokrećem neki svoj biznis, startap. Tokom faksa sam radio i kod majke u firmi, pomagao joj u marketingu i prodaji, da bih kasnije doneo odluku da pokrenem nešto svoje. Green Design sam pokrenuo negde pri kraju fakulteta, kada sam sa prijateljima krenuo u razvoj te ideje odnosno startapa. Cela ideja je završena i lansirana negde 2010. Godine. Danas, taj startap ima više od 10.000 dizajnera i stotine klijenata iz celog regiona.

Svaka čast! Šta znači biti preduzetnik, šta su prednosti a šta mane tvog posla?

Ljudi često izuzetno pogrešno definišu termin preduzetnik i samu disciplinu Preduzetništvo. Preduzetnik je osoba koja nešto preduzima, koja ima hrabrosti da krene u rizik i nesiguran posao. Ali svi misle da je to samo u sferi ličnog biznisa. To je potpuno netačno. Preduzetnik može biti to što jeste i u tuđoj firmi. Ogromna je razlika između preduzetništva i menadžerstva. Menadžer puko obavlja poslove upravljanja ljudskim resursima, poslovnim procesima i odlučivanjem u okviru jedne kompanije. Preduzetnik, sa druge strane, svesno ulazi u rizik razvijajući nove proizvode i usluge, i menja način razmišljanja u samoj kompaniji. Daću plastičan primer: Predsednik Izvršnog odbora Unicredit banke je preduzetnik. Jer je prvi u Srbiji «lupio šakom o sto» i doneo odlluku da će ta banka početi sa priznavanjem PayPala i omogućavati kompanijama da primaju uplate direktno na devizni račun kroz svoje Visa biznis kartice. Iako je to veliki problem, i uprskom što je sve po zakonu nikad ne znaš kad će neka nestručna osoba iz Narodne Banke Srbije da ti lupi kaznu jer si tako nešto omogućio klijentima. Sa druge strane, Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke je običan menadžer. Ne preduzima ništa specijalno i ne upušta se u rizik, odnosno bavi se pukim menadžerstvom. Ali, ljudi generalno percipiraju Preduzetništvo kao pokretanje sopstvenog posla. Ipak je to ultimativni rizik. Krećeš nešto svoje, ulažeš svoj novac, i ako ne uspeš gubiš ga. Zar ne?

Po meni Preduzetništvo je filozofija i način života, razmišljanja, svakodnevne borbe sa vetrenjačama i menjanjem realnosti i sveta oko sebe, dok je Preduzetnik onaj ko ima hrabrosti da to radi, svakog dana, svakog meseca, svake godine, svakog trenutka.

Da li po tvom mišljenju svako može da bude preduzetnik?

Ne. Preduzetnik se rađa. Da li svako može da bude knjigovođa? Programer? Sad svi idu u programere. Jer je to in. I dobro je plaćeno. Ali, o čemu se malo priča, dosta njih ne uspe. Jednostavno nisu za programera. Ja znam da nisam za to i zato se nikad time nisam bavio. Kao što mrzim i knjigovodstvo i nikada time ne bih mogao da se bavim. Naravno, moram ga poznavati, kao i IT, jer sam direktor pa moram znati barem osnove tih stvari i poslovnih procesa. Postoje ljudi koji imaju genijalne ideje ali nisu preduzetnici. Oni često unajme druge ljude da im vode kompaniju i budu njihovi preduzetnici. Daću ponovo plastičan primer – Stiv Vozniak. Imao je genijalnu ideju za kompjuter. Apple. Pored njega je bio neviđeni preduzetnik – Stiv Džobs. On je njegovu ideju pretvorio u stvarnost. Tako da, nije svako za sve. Ali, to ne znači da ne treba da se pokuša. Možda se i uspe, možda ljudi u sebi nađu neke skrivene želje, sposobnosti, pa i preduzetnika u srcu. A ako ne nađu, a imaju dobru ideju, onda je podeliti sa nekim od poverenja i zajedno je graditi.

Koliko je bilo potrebno da bi počeo da se osećaš sigurno u sebe što se posla tiče?

Ja sam uvek siguran u sebe. Tu nemam nikakvih dilema. Moraš biti čvrst i nepokolebljiv. Uvek. To je kao preticanje. Jednom kad kreneš nema stajanja. Ako staneš, gotovo.

Da li imaš uzora u poslovnom smislu, ako da koga i zašto?

Nemam uzora. Barem ne u tom smislu. Svako će danas reći da mu je uzor Stiv Džobs. Iako smatram da je genijalan, i obožavam ga, ipak, bio je prek i nenormalan prema svojim zaposlenima. Smatram da je jedna og glavnih životnih ali i preduzetničkih poenti da napraviš takav posao da od njega živi desetine ili (ako bog da) stotine porodica. To je poenta. Šta mi znači sjajan proizvod ili usluga ali mi zaposleni crkavaju od posla, a pritom sam loš prema njima? Sa druge strane, tu je Ričard Brenson, sjajan lik. Trudim se da od velikana prošlosti i sadašnjice naučim važne lekcije, i izvučem sopstvene zaključke. Kao kad pročitaš tri knjige i sklopiš jednu svoju. Trudim se da budem svoj.

Da li se isplati biti preduzetnik u Srbiji, i kakvu ulogu u tome (isplativosti) igra država?

Teško. I da i ne. Srbija je izuzetno malo i siromašno tržište i jako je malo startapova (biznisa) koji su uspeli ovde. Ako izuzmemo offline biznis koji uključuje pekare, butike, pljeskavidžarnice i slično. Ja prevashodno govorim o Internet biznis jer su tu početna ulaganja najmanja, a rizik mnogo veći. Ni mi nismo uspeli. Još uvek. Još se borimo. Uskoro izlazimo na globalno tržište gde je posla mnogo više, a tržišta su zdravija. Internet nam omogućava da to radimo iz Srbije, ali ni selidba u druge normalnije države nije van opcija razmatranja. Država svojim suludim zakonima iz 16. Veka ubija svaki oblik Internet preduzetništva i doprinosi neodlučivanju mladih za preduzetništvo. Za offline biznis ti treba barem 20-50.000 eur da bi pokrenuo nešto, a u zavisnosti od kvaliteta usluge i rada profit dolazi mnogo brže. Ali ko ima taj novac danas? Tako da, ne isplati se toliko, što nikako ne znači da ne treba probati. Pokušati. Ako imate dobru ideju, bez obzira da li je offline ili online posao, izvagajte rizik i krenite u posao. Preduzetništvo bez rizika je menadžerstvo. Svaki predan i kvalitetan rad se mora isplatiti, kad-tad.

Koliko je bitno da za vođenje online posla budeš deo internet zajednice regiona, i zašto?

Ako se tvoj biznis zasniva na internetu, moraš biti na njemu, shvatati šta se dešava, jer na osnovu toga donosiš zaključke o trendovima, pravcima u kojima se «Internet kreće». Na netu su neki sjajni ljudi od kojih možeš mnogo da naučiš. Njih možeš i da upoznaš, lično, u oflajnu. Što može ne samo doneti posla, nego i priliku da se zajedno boriš za bolje sutra. Ja se tako borim za 21. Vek već više od 6 godina. I Green Design je prva firma u istoriji Srbije (ali ozbiljno) koja ima račun u banci bez pečata. Da, otvorili smo račun bez pečata. To nam je Internet borba dala.

Ne samo da ste uspešni nego ćete i ući u preduzetničku istoriju Srbije! Za kraj, šta bi poručio mladima koji razmišljaju da postanu preduzetnici u Srbiji?

Samo napred! Ne odustajte, trudite se, pokušavajte, pa i da neuspete, nije strašno. Ako padnete, ustanice, očistite se i nastavite dalje. U nove pobede. I obavezno, ako pokrećete neki Internet biznis odmah idite na globalno tržište. Nemojte ići na domaće pa kasnije. Ne pravite istu grešku kao mi. Odmah global, jer je to najlakši način da dobijete investiciju ali i zaradite mnogo više novac kako bi se vaš biznis razvija većom brzinom. Domaće trište je previše plitko i siromašno za gubljenje vremena. A Internet nam je, hvala bogu, omogućio da odmah posluje na svetskom tržištu, uključujući i domaćem. Srećno!

Hvala Darku na divnim odgovorima na naša pitanja, koja će sigurno biti od koristi mladima (i starijima) koji razmišljaju o ovom pozivu.