Srđan Vrebac - Profesionalni Fotograf

Kako izgleda baviti se fotogafijom? Šta su odgovornosti posla fotografa? Da li je fotografisanje venčanja dosadan posao? Na ova, i još mnoga druga pitanja će nam odgovoriti Srđan Vrebac, profesionalni fotograf iz Beograda.

 

Zdravo Srđane, da li možeš da opišeš tvoj zanat u nekoliko rečenica, šta je suština fotografisanja?

Svako pronalazi neku svoju suštinu u onome čime se bavi. Po meni suština leži u želji da se na najlepši način zabeleži taj jedinstveni i neponovljivi momenat koji dalje nastavlja da živi van vremena u kome je uhvaćen. Uz puno ljubavi koja prožima fotografiju ide i velika odgovornost, jer kao što sam spomenuo - neke trenutke prosto ne možemo da ponovimo.

Kada smo već kod trenutaka, kada si počeo da se baviš fotografijom i kako izgledaju počeci jednog fotografa?

Fotografijom se bavim nekih 6 godina  profesionalno ali me strast ka fotografiji prati od malih nogu. Neminovni početak je bio lutanje kroz sve sfere fotografije dok se nisam pronašao u onome što najviše volim i čime se naravno i bavim. U početku je to bila ulična fotografija i mislim da sam baš tu svoju stidljivost i povučenost iz mladjih dana nadoknadjivao svojim fotkanjem iz prikrajka.

Zanimljivo. A kako izgleda tvoj radni dan?

Puno blues muzike... 😀 Tokom „radnih“ dana se bavim obradom fotografija i taj deo posla naravno oduzima dosta vremena ali pored toga su tu i sastanci i kontaktiranje putem socijalnih mreža. Vikend je, naravno, zauzet putovanjima i fotografisanjem.

 

Šta je najbitnije za profesionalno bavljenje fotografijom, da li je strast dovoljna?

Ljubav, ljubav i samo ljubav prema fotografiji. Naravno savetovao bih svakoga da se odluči za jednu granu fotografije i da njoj da svoj maksimum. Ne treba se libiti da se izađe iz granica onoga što je danas društveno maksimalno prihvatljivo i treba pratiti svoj put.

Jel imaš nekog uzora u svetu fotografije, ako da koga i zašto?

Naravno. Pratim puno sjajnih fotografa na internetu  ali verujem da ih ima još više koje nisam imao prilike da vidim i uvek se radujem kada upoznajem nečiji rad po prvi put. Recimo da je jedan od meni dragih kolega i sjajan fotograf čiji rad zaista puno volim Petar Jurica.

Uh, zaista je odličan, ima odlične fotografije. A šta po tvom mišljenju podrazumeva dobra fotografija?

Neponovljivost. Ali ne u smislu kadra već u smislu emocije kojom diše momenat koji se u aparatu pretvori u fotografiju.

Da li u Srbiji može da se živi od fotografisanja, bar onog kojim se ti baviš?

Nije sjajna situacija kao ni u većini drugih zanimanja i to nije tajna. Najbitnije je ceniti sebe, ali ne i preceniti.

Koliko je u fotografiji bitna oprema, koliko kasnija obrada a koliko sam fotograf?

Vremenom svi mi volimo da pomeramo granice svog rada i za to nam je potrebna oprema koja nam nekada ispunjava sve potrebno, a nekada i ne pa onda saznamo za novo i bolje pa šapnemo deda mrazu da nas obraduje krajem godine ako smo bili vredni... šalu na stranu, jeste bitna ali ne koliko ostalo što nas definiše kao fotografe. Ponoviću onu čuvenu svima poznatu:

„Foto aparat ne pravi fotografiju - nego onaj koji ga koristi“.

Što se obrade tiče ona mi pomaže da možda samo pojasnim atmosferu u kojoj osećam tu emociju koju sam zabeležio. U biti naginjem ka onom starom šmeku filma.

Da li uživaš u fotografisanju venčanja ili bi voleo da fotkaš nešto drugo, da li ti je posao ponekad dosadan?

Apsolutno volim fotografisanje venčanja. Imao sam tu čast da su mladenci koji su mi poklonili poverenje bili divni i jako zabavni ljudi i zaista sam uživao u potpunosti. Često nosim fotoaparat sa sobom i svašta se nadje na mojoj SD kartici krajem dana 😀

Jao, to je onaj osećaj kada staviš karticu u komp i jedva čekaš da vidiš kako su fotke ispale.... Šta bi poručio mladima koji razmišljaju o karijeri fotografa?

U suštini, volite ono što radite i pratite svoj put, kakav god bio. Ne zaboravite da uvek ima šta da se novo nauči.

 

Hvala Srđanu što nam je približio tajne svog zanata. Do sledećeg čitanja.